Pod senkom kataklizmi

Rene Baržavel

Mada više od pola veka najprisutnija na globalnoj književnoj sceni, američka naučna fantastika svakako nije jedina koja postoji. Van žiže šljaštećih američkih literarnih reklamnih reflektora i mašina koji prisvajaju pravo da sebe smatraju jedinim pravim, naučna fantastika se piše u mnogim 'preostalim' zemljama sveta. U nekima, pak, ovaj žanr ima vekovnu tradiciju. Takav je slučaj sa Francuskom, koja pamti dela Sirana De Beržeraka, Kamija Flamariona, zatim jednog od rodonačelnika savremene naučne fantastike Žila Verna, te njegovog naslednika Morisa Renara. Uprkos ovoj činjenici polovinom 20. veka jeftina američka palp fantastika potisla je na 'domaćem terenu' čak i francuske autore. Rene Baržavel (1911-1985) jedan je od pisaca koji je uspeo da se nametne kvalitetom svojih dela i potvrdi samosvojnost francuske naučno fantastičke škole.
Među 20-tak knjiga koje je objavio najbrojnije su one okrenute mogućim kataklizmama ljudske civilizacije. U "Pustoši", romanu prvencu iz 1943. godine, globalni nestanak električne energije, izazvan poremećajima na Suncu, rezultira raspadom civilizacije i povratkom u varvarstvo. Romani "Đavo nosi sve" (1948) i njegov nastavak "Mesečav Kolumbo" (1962) kao i priče iz zbirke "Deca snega" (1946) takođe imaju za temu buduće apokalipse. No, Baržavel su interesovale i druge teme. Tako je "Neoprezni putnik" (1944) posvećen putovanju kroz vreme i moralno-etičkim dilemama koje ono nosi. "Snažni čovek" iz 1946. zanimljiva je varijacija na strip junaka Supermena, koji u njoj nesretno strada. "Noć vremena" (1968) ponavlja priču o Romeu i Juliji, ovog puta poreklom iz civilizacije koja je doživela atomsku apokalipsu.
Društvene i političke probleme, koje donosi besmrtnost izazvana upotrebom nove droge, opisani su u romanu "Velika tajna" (1973). Pri kraju svog spisateljskog puta u romanima "Dan ognja" (1974), "Jedna ruža u raju" (1981) i "Oluja" (1982) Baržavel se ponovo bavio propašću čovečanstva u globalnim ratovima. Baržavel je od čitalaca tražio mnogo veće angažovanje no što je to bio slučaj sa popularnom zaludno-zabavnom američkom žanrovskom paraliteraturom, te nije bio preterano omiljen ni kod čitalaca ni kod svojih izdavača, ali su njegova dela postala putokaz piscima sledećih generacija, što je potvrdilo njegov status klasika francuske naučne fantastike.

(septembar 2004.)

vrh strane