STANOVNIK CARSKE ZVEZDE

Samuel Delany

Među najsjajnijim delima sveukupne naučne fantastike svakako su i ona Semjuela Dilejnija (1942), pisca koji je 1962.g. objavio prvi roman «Dragulji Aptora» a sledećih godina nastavio da se predstavlja izuzetnom prozom za koju je više puta nagrađivan. Dilejnijevo stvaralštvo od najranijih do najnovijih radova karakteriše vrlo specifičan odnos prema temama i stil prepun elegantne poetike. Njegovi junaci drugačiji su od današnjih ljudi, bilo da su mutanti ili prilagođeni specifičnim uslovima života na drugim planetama ili su fizički 'normalni' po sadašnjim standardima ali su im životni principi drugačiji; za sve je zajedničko da su predstavljeni maksimalno uveljivo, te se može govoriti o visokom stepenu identifikacije čitalaca sa njima (što nije tako česta pojava u naučnoj fantastici a ni u ostatku literature). Lakoća kojom je dočaran drugačiji doživljav sveta i za nas neobični etički i estetički vrednosni sistemi koji određuju nečiju egzistenciju svedoče o majstorstvu pisca sposobnog da bez vidljivih napora ispriča impresivnu priču. Po ovoj sposobnosti Dilejnijevi junaci su jedan od retkih izuzetaka u moru sasvim neubedljivih, papiratih likova. S druge strane, njegova dela zahtevaju čitaoce široke kulture sa poznavanjem sociologije, religija, istorije i spekulativnih teorija o razvoju ljudskih društava; i, konačno, njegovi eksperimentalni pripovedački postupci sa začuđujućim detaljima i zgusnut, precizan, bogat jezički izraz zaokružuju bogat umetnički doživljaj koji nosi njegova proza; Dilejni je jedan od najznačajnijih pobornika 'novog talasa' u maeričkoj naučnoj fantastici. Lepeza Dilejnijevih priča široka je i raznolika: roman «Vavilona 17» (1966.g.) prati potragu za tajanstvenim super-jezikom, «Carska zvezda» (1966.g.) opisuje avanture neobičnog momka na čudnim svetovima, remek-delo «Ajnštajnovski presek» (1967.g.) nova je verzija mita o Orfeju u svetu mutanata, novela «Ave, i Gomora» (1967.g.) gorka je priča o svemirskim pilotima najamnicima, u romanu «Novu» (1968.g.), udahnuta je živost u okoštale obrasce 'spejs-opere' oplemenjena mitom o Prometeju, novela «Vreme shvaćeno kao spirala poludragog kamenja» (1968.g.) balada je o malim i velikim kriminalcima budućnosti, «Dalgren» (1975.g.) je pikarski roman o životu u mega-gradu rastrzanom ratovima bandi različitih ideologija. Dilejni je napisao i popularne serije «Pad kula» («Zarobljenici plamena» 1963, «Kule Torona» 1964. i «Grad hiljadu sunca» 1966. «Izvan mrtvog grada» 1968.) i seriju «Neverion» («Priče iz Neveriona» 1975, «Bekstvo iz Neveriona» 1978, «Neverion: ili priča o znaku i gradovima» 1983, «Povratak u Neverion» 1989, «Oni lete na Ciron» 1992.g.); osnovnim zapletom povezani su i romani »Zvezde u mom džepu kao zrnca peska» 1984. i «Sjaj i beda tela, gradova» 1985.g.. Priče i novele Dilejni je sabrao u zbirkama: «Pomična stakla: deset priča spekulativne fantastike» 1971. (spekulativna fantastika je termin kojim Dijelni određuje svoja dela), «Daleke zvezde» 1981.g, «Most izgubljene čežnje» 1987, «Atlantis: model 1924» 1995, «Ave i Gomora: i druge priče» 2003.g. Svoje poglede na literaturu i intervjue Dijelni je sabrao u nekoliko teorijskih knjiga. Mada je i dalje aktivan na spisateljskom, Dilejni je svojom jarkom, prefinjenom prozom koja pomera žanrovske granice, već zauzeo svoje mesto među vrhunskim majstorima naučne fantastike.

(25.12.2005.)

vrh strane