Večiti koncentracioni logor

Tomas Diš

Tomas Diš (1940) poznat je ljubiteljima naučne fantastike po žanrovskom klasiku "Logor koncentracije" a najširoj publici po romanu "Hrabri mali toster" iz 1986. koji je bio predložak za crtani film; veseli toster nastavio je avanture i u romanu "Hrabri mali toster ide na Mars" iz 1988. godine. Diš je 1962. objavio prvu priču a 1965. i prvi roman "Genocidi", o Zemlji koju su svemirci pretvorili u plantažu i ljudima koje tretiraju kao štetočine i masovno ih uništavaju kako bi sačuvali useve. Mračna slika budućnosti, u kojoj čovečanstvo nije vladar sveta na kome živi, nastavljena je romanom "Čovečanstvo na uzici" iz 1966. (objavljenom i pod naslovom "Lutke sa Tere"); ovog puta vanzemaljci pretvaraju starosedeoce u kućne ljubimce za koje i ne mare previše.
Kao što nema iluzija prema osvajačima iz Univerzuma, Diš nema puno (bolje reći, ni malo) dobrih reči za ljudski rod i odnose koji se uspostavljaju u tzv. društvima-državama. "Logor koncentracije" iz 1968. prati grupu ljudi na kojima vojska eksperimentiše sa krajnjom idejom da se, putem droga, poveća inteligencija jedinke bez obzira na fatalne ishode koji prate razvoj ’projekta’. Roman "Zatvorenik" iz 1969. nastao je na temeljima istoimene TV serije i bavi se ustrojstvom vlasti budućnosti koja nemilosrdno satire svoje krotke podanike. Potpuna nezainteresovanost za dobrobit i opstanak pojedinca karakteriše i vlast NJujorka budućnosti u romanu "334" iz 1972. Roman "Na krilima pesme" iz 1979. ponovo se vraća na temu logora u kome mnoštvo briljantnih ljudi pokušava da ovlada veštinom astralnog letenja i gine na tom zadatku, a glavni junak mora da ostane živ do povratka svog ljubavnika.
Među popularnije Dišove romane spada i akciono-detektivski "Jeka oko njegovih kostiju" iz 1967. Paralelno sa delima, koja je objavljivao pod sopstvenim imenom, Diš je, pod raznim pseudonimima, napisao (do sada) pet romana različitih umetničkih dometa. Od 1980-tih do danas Diš je objavio niz romana koji izlaze iz okvira naučne fantastike i zalaze u domene epske fantastike i horora a zajednički im je ironijski odnos, kako prema zapletu i junacima, tako i prema žanrovskim šablonima; najnoviji roman "Predgrađe: studija iz veštičluka" iz 1999. priča o užasima koji se događaju kada magija omogući ljudima da dobiju ono što zaista žele. U ovu nevezanu seriju spadaju i romani "Biznismen: priča o užasu" (1984), "M.D.: horor priča" (1989) i "Sveštenik: gotička romansa" (1994).
Pored romana, Diš je kontinuirano pisao poeziju, priče i novele sabrane u 20-tak originalnih zbirki, odnosno izbora iz dosadašnjeg opusa. U istoriji naučne fantastike Tomas Diš ostaje zabeležen kao autor koji stilski precizno, zastrašujuće uverljivo, sarkastično i sardonično govori o strahotama odnosa vlasti i jedinke u kojima za slabe nema milosti.

(decembar 2004.)

vrh strane