U susret opasnim vizijama

Harlan Elison

Među piscima naučne fantastike, koji su trajno izmenili profile žanra, posebno mesto pripada Harlanu Elisonu (1934), čija je neobuzdana umetnička priroda pretočena u mnoštvo izuzetnih priča, odnosno u veliki urednički i antologičarski rad. Elison je prve priče objavio polovinom 1950-tih, ali je njegova želja da ruši ustaljene šablone morala biti samocenzurisana da bi se one uopšte mogle pojaviti na stranicama časopisa. Trebalo je 200-tinjak priča i nekoliko godina dok Elison nije izgradio kakvo-takvo ime na sf sceni da bi mogao da se predstavi u pravom svetlu: kao pisac koji svakom pričom (a Elison je prevenstveno pripovedač; priče je sabrao u 30-tak zbirki a napisao je tek četiri romana) pomera granice žanra, menja vizure pogleda na stare teme i otkriva sasvim nove teme, istovremeno se konstantno poigravajući različitim stilskim obrascima. Krajnji produkt njegovih napora je sveža, lepršava, žestoka ali i lirska proza, koja i danas pleni čitaočevu pažnju i razgaljuje ga.

Od 1965, zahvaljujući i povoljnom sticaju vanliterarnih okolnosti (promenama u zapadnom, posebnom američkom poimanju sveta, eksploziji rok’en’rola i pratećih hipi filozofija), trendovima u glavnom književnom toku (američka bit poezije i proza, francuski novi roman), te pomaljanju ’novog talasa’ naučne fantastike u Engleskoj, koji su ipak počeli da utiču i na žanrovsku publiku (i dalje većim delom konzervativnu), Elison, u punom razmahu svog talenta, stiže na liste kandidata za žanrovske nagrade i osvaja ih, počev od ingeniozne priče „«’Pokaj se Harlekine’, reče Tik-Tak-Men”,» za kojom su sledile „«Nema usta a moram da vrištim»”, „«Zver koja je klicala ’LJubav’ u srcu sveta”», „«Zablude trgovca zmajevima»”, „«Lepa Megi Novac-oči”», „«Dečak i njegov pas”» (po kojoj je snimljen istoimeni film), «„Rasprsnut kao stakleni goblin»”, „«Region između”», „«Bazilisk”», „«Ptica smrti»”, „«Plutamo bez pogona u blizini Langerhansonovih ostrva”, „38’ 54’’ severne geografske širine, 77 00’ 13’’ zapadne geografske dužine»”, «„Subita»”, «„DŽefti petogodišnjak»”...

Godine 1967. Elison je sačinio antologiju «„Opasne vizije»”, u kojoj je sakupio 33 priče mlađih i starijih pisaca; zajedničko svim pričama bilo je da ih niko nije smeo objaviti jer su bile drugačije od tekuće produkcije. „«Opasne vizije»” označile su izlazak na scenu novog načina gledanja, pisanja i doživljavanja naučne fantastike; kako se to kaže, posle ove knjige ’više ništa nije bilo kao pre’. Drugi tom „«Opasnih vizija”» iz 1972. godine samo je ’overio’ promenu u žanru i potvrdio da je naučna fantastika vitalan, inteligentan i intrigantan žanr koji se ne sme miriti sa šablonima. Elison, pak, nastavlja da piše i traga za novim licima naučne fantastike, siguran da ona donose plemenite izazove, te drugačiju osećajnost i etiku.

(mart 2004.)

vrh strane