|
Neobuzdani svetovi mašte
Filip Hoze Farmer ušao je 1952. godine na velika vrata u naučnu fantastiku detaljno opisujući, u priči «„LJubavnici”,» seksualni odnos čoveka i vanzemaljke! Time je, na zgražanje čistunaca i uprkos protivljenju nekoliko urednika, koji su odbili da priču objave, porušio dotadašnje žanrovske tabue, koji su zabranjivali pisanje o seksu između ljudi, a kamoli o odnosu između vrsta. Farmer je 1961. priču proširio u istoimeni roman, koji je potom dobio još dva nastavka: «„Žena na dan”» i „«Rastinjak đavo”,» koji, međutim, nisu dorasli početnom delu; a sledila je i serija priča na istu temu. Ovakvo postupanje – pravljenje serijala – definitivna je karakteristika Farmerovog pisanja. Tokom svoje karijere vodio je čak 8 serijala, od kojih je najznačajniji onaj o Svetu-reci, svetu koga deli ogromna reka a koji su stvorili vanzemaljci i na njemu oživeli sve ljude, od praistorije do 21. veka, koji su ikada živeli na Zemlji. Junaci koji krstare svetom-rekom su istorijske ličnost (ser Barton, istraživač Afrike iz 19. veka, Mark Tven, Sirano De Beržerak, Alisa Plezens po čijem liku je Kerol stvorio «„Alisu u zemlji čuda»”, Herman Gerin, «Crveni» Baron Fon Rihtofen, engleski kralj DŽon Lakland i mnogi drugi). Serija počinje romanom „«Idite ka svojim rasutim telima”» iz 1971, za kojim slede «„Znameniti rečni brod”» (1971), „«Tamni projekat»” (1977), „«Svet-reka i druge priče”» (1979), „«Magični lavirint”» (1980), „«Rat na Svetu-reci: zatomnjena proza»” (1980), „«Bogovi Sveta-reke”» (1983), „«Reka večnosti»” (1983). Farmerovo izmeštanje istorijskih likova u neverovatno okruženje, konstruisanje međusobnih susreta, sukoba i psiholoških dilema, zabavno je, intrigantno i u potpunosti u tradiciji posmodernističke literature. Farmer je na identičan način oživljavao i vodio u zajedničke avanture Tarzana i Doka Sevidža u romanima «„Neznana gozba” (1968) i „«Gospodar drveća/Ludi goblin” (»1970). Tarzan se pojavljuje i u seriji o «Oparu», u romanima „«Poslednji dar vremena»” (1972), „«Hadon drevnog Opara»” (1974), „«Let za Opar” (1976). Seriju „«Svet porekla»” o superiornim tehnološkim bogovima koji se poigravaju sa nižim vrstama, čine «„Tvorac vaseljene” (1965), „«Dveri stvaranja” (1966), „«Privatni kosmos” (1968), «„Iza zidina Tere”» (1970). Među više od 60 knjiga koje je potpisao svojim imenom ili pseudonimima (jedan je i Kilgor Trout, lik iz romana Kutra Vonegata), nalaze se i sjajne priče kakva je „«Jahači purpurne nadnice”», zatim knjige priča - najpoznatija je „«Dole, među crnom bandom i drugo»” (1971), romani „«Drugi dnevnik Fileasa Foga” (1973), „«Isus na Marsu»” (1979), nekoliko horor i erotskih romana, kao i knjige ‘ozbiljne’ literature. Farmer je u gotovo svim delima svež, spreman na provokaciju i poigravanje, što dokazuje njegov veliki, neobuzdani talenat i temperament. (februar 2004.)
|
