Tvorac kiber panka    

Vilijam Gibson

Ime Vilijema Gibsona (1948) neraskidivo je vezano za (trenutno) poslednju veliku ’revoluciju’ u naučnoj fantastici – pojavu kiber panka, sasvim specifičnog načina sagledavanja budućnosti koji podrazumeva postojanje dve realnosti, fizičke i virtuelne (postoji u sadejstvu kompjuterskih Mreža), globalnu prevlast multinacionalnih kompanija i neoliberalnog kapitalizma, Zemlju na rubu populacionog, urbano-ekološkog i energetskog kolapsa; u tom svetu za svoje mesto pod suncem bore se mali kriminalci, marginalci, kiber-kauboji (lopovi/plaćenici koji operišu moždanim vezama priključeni na Mrežu) i mnoštvo sličnih besprizornika. Gruba ’pankerska’ osećajnost, iskrivljena-gubitnička vizura sveta, te svežina ideja i jezika, učinili su da kiber pank, uprkos otporu ’tradicionalista-humanista’, uđe na velika vrata na svetsku naučno fantastičnu scenu i postane i danas atraktivan deo žanrovske ikonografije.

Tvorac i prvi među kiberpankerima bio je i ostao Vilijem Gibson. Nakon serije briljantnih priča («Fragmenti hologramske ruže», «DŽoni Mnemonik», «Hotel ’Nova ruža’», «Kako smo popalili Kromu», «Zimska bašta»), Gibson je 1984. godine objavio prevratnički roman „Neuromanser»”, koji je zaslužio sve žanrovske nagrade te godine. Slede, kao segmenti prve Gibsonove trilogije, «„Grof Nula”» (1986) i «„Monalizin natpogon”» (1988). Druga trilogiju čine romani „Virtuelna svetlost”» (1993), «„Idoru”» (1996) i «„Sve zabave sutrašnjice”» (1999).

Gibsonova vizija budućnosti vrlo je dinamična, kroz svaku novu knjigu ona se razvija i grana, obuhvatajući sve šire geografske prostore i društvene odnose na kojima se zasniva funkcionisanje kako ’globalnog sela’, tako i sve naseljenijeg virtuelnog sveta. NJegovo pisanje izgubilo je u poslednje vreme nešto od poletnosti, sažetosti i svežine prvih radova, ali je dobilo na uverljivosti kroz detaljnije psihološke portrete i razumevanje postupaka njegovih antijunaka. Pored kultnog statusa koji Gibson uživa u naučnoj fantastici, njegovo ime i termini koji je upotrebljavao postali su i deo aparature teorijskih nauka okrenutih budućnosti kompjuteristike, veštačkih inteligencija i promenama koje ove donose ljudskim odnosima i celokupnoj civilizaciji.

(decembar 2003.)

vrh strane