|
Mračna lica čovekove istorije i budućnosti
Engleska literatura, u svom bogatstvu, 'sadrži' i temelje moderne naučne fantastike u delima Meri Šeli i H. DŽ. Velsa. Od ovih velikana vodi dug niz pisaca koji su žanr formirali, razvili i menjali. Za razliku od prilika u SAD, samoproklamovanoj metropoli svetske naučne fantastike, u Engleskoj (a ovo važi i za ostatak Evrope) pisanje naučne fantastike nije isključivo pravo žanrovskih pisaca odnosno i pisci tzv. glavnotokovske književnosti, bez zaziranja i straha od kolegijalnog omalovažavanja, povremeno posežu za temama iz budućnosti ili paralelnih istorija; navedimo, primera radi romane Oldosa Hakslija, Džordža Orvela ili Angusa Vilsona. Me|u povremenim posetiocima naučne fantastike bio je i Vilijem Golding (1911-1993), jedan od najzapaženijih engleskih literata druge polovine 20. veka, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1983. godine. Goldingov roman prvenac "Gospodar muva" iz 1954. priča o grupi školaraca koja biva evakuisana zbog izbijanja atomskog rata. Njihov avion pada na pusto tropsko ostrvo i dečaci su primorani da se bore za opstanak. Roman prati instiktivno stvaranje primarnih plemenskih odnosa kao načina da se preživi u negostoljubivoj sredini, što podrazumeva strogu unutrašnju strukturu grupe pa i brutalnost prema nedovoljno poslušnim podanicima. Goldingovo pripovedanje jasno je, bez moralizatorskih ograda što ga čini fascinantnim i zastrašujućim. I naredni Goldingov roman "Naslednici" iz 1955. može se svrstati u naučnu fantastiku, u podžanr alternativnih istorija, ovog puta praistorije jer prati uzdizanje rase kromanjonaca koja bezobzirno uništava neandertalce. Tako je čitav ljudski rod ro|en na prolivenoj bratskoj krvi. Golding je ideju za ovaj roman našao u "Kratkoj istoriji sveta" H. Dž. Velsa, po kojoj je homo sapiens opisan kao superiorno biće spram divljeg neandertalca; Goldingov roman nije ilustracije ideje već njeno prudubljavanje dovođenjem do krajnjih etičkih pitanja. Zaokupljenost mračnim stranama ljudske vrste, njene psihe i istorije ostaće Goldingovo polje interesovanja i u romanima koji ne zalaze u naučnu fantastiku. Interesovanje za bajke i mitove, odnosno za alternativnu prošlost i budućnost biće iskazana i u tri priče sabrane u knjigu (naslovljenu prema jednoj od priča) "Škorpionski bog" iz 1971. godine. Pomenuta Goldingova dela dokaz su da umetnička relevantnost i intrigantnost naučne fantastike ne poznaje granice i ne može se svestiti na ritinsku žanrovsku konfekciju. (oktobar 2004.)
|
