|
ČOVEČANSTVO U OPASNOSTI Opus Džona
Kristofera (1922), koji broji 30-tak bibliografskih jedinica, u
istoriji naučne fantastike ostaje zapisan ponajpre po delima koja se bave
raznovrsnim globalnim katastrofama čiji je rezultat propast ljudske
civilizacije. Otuda se Kristofer često svrstava u 'katastrofičnu trojku'
britanskih pisaca, uz Vindama i Balarda, koja je u svojim pričama i romanima
nastalim 1950-tih i 1960-tih, najubedljivije uništavala Zemlju. Teoretičari
su ovu fasciniranost mogućim krajem čovečanstva objašnjavali 'hladnim ratom'
i stalnom nuklearnom opasnošću nad glavom čitavog sveta, čemu je pridodata i
narastajuća svet o mogućnošću fatalnih zloupotreba nauke odnosno prirodnih
katastrofa. Kakvi god da su bili uzroci svi su imali isto finale: slom
sveukupne privrede te raspad institucija država i društva; ukoliko bi neko i
preživeo apokalipsu suočavao se sa konačnim izborom: propasti ili krenuti iz
početka, na ruševinama XX veka, sa svešću da svaki napredak krije i zrno
sloma. Kristofer je prvu priču objavio 1949.g. i sledećih šest godina
isključivo je publikovao kratke prozne forme koje je sabrao 1954.g. u zbirci
«Dvadesetdrugo stoleće». Već u ovim pričama nazire se osnovno,
katastrofijsko interesovanje pisca koje on, pošto je izučio spisateljski
zanat, pretače u duža, romaneskna dela. Sledi serija romana u kojima Zemlja
strada od različitih napasti: u «Smrti trave» (1956.g.) sveukupna vegatacija
planete izumire, u «Svetu zime» (1962.g.) ubrzano nastupa novo ledeno doba,
u «Bori na koži» (1965.g.) serija razornih zemljotresa slama civilizaciju, u
«Klatnu» (1968.g.) krah čovečanstvu donosi podivljala priroda. Kristoferovi
romani ne zaustavljaju se spektakularnim opisima uništavanja i nemoći
ljudskih organizacija da se izbore sa masovnim nesrećama. Pošto se uruši sva
dotadašnja infrastruktura preživeli otkrivaju surovost prirode i sopstvenu
nemoć koja može biti prevaziđena samo okupljanjem u male zajednice, ponovnim
učenjem prastarih veština i prihvatanjem isto takvog moralno-etičkog
kodeksa. Delimični odmak od dotadašnjih prirodnih katastrofijskih zapleta
Kristofer je započeo romanom «Kad dođu Tripodi» (iz 1967.g.) koji je uvod u
serijal «Tripodi»: ovog puta propast čovečanstva izazvan je invazijom
vanzemaljaca; serijalu pripadaju romani «Bele planine» (1967.g.), «Grad od
zlata i olova» (1967.g.) i «Plameni bazen» (1968.g.). Serijal je imao brojnu
publiku koja mu je dugo ostala verna što je potaklo BBC da snimi TV seriju
po ovom literarnom predlošku. Kristofer je, uz niz nezavisnih romana
(najnoviji «Loš san» pojavio se 2003.g.), autor još dva popularna
'omladinska' serijala: «Prestolonaslednik» (kome pripadaju romani
«Prestolonaslednik» (1970.g.), «Iza plamenih zemalja» (1971.g.) i «Mač
duhova» (1972)) i «Vatrena lopta» (sa romanima «Vatrena lopta» (1981.g.),
«Novootkriveno kopno» (1983.g.) i «Ples zmaja» (1986.g.)). Kristofer u
svojim najboljim delima uspeva da uverljivo dočara krhkost ljudske
tehnologije i tanušnost kulturnih obrazaca iza kojih se i dalje krije sirova
priroda čoveka-životinje; u pogodnom trenutku taj se primarni sloj budi i,
odbacujući sve prepreke i obzire, vodi borbu za goli opstanak jedinke i
vrste. (10.06.2006.)
|
