fwbruar 2003
|
Džek London
Džek London (1876-1916) najvećem je broju čitalaca znan kao autor avanturističkih romana i pripovedaka za decu, omladinu i odrasle, odnosno kao pustolov koji je “bio na licu mesta”, što je uticalo na uverljivost njegovih opisa divlje, netaknute prirode. On, međutim, zauzima i značajno mesto u istoriji naučne fantastike, mada u vreme kada je pisao ona još uvek nije bila izdvojeni književni žanr. Teoretičari razlikuju tri naučnofantastičke teme kojima se London bavio: praistoriju, propasti civilizacije i antiutopije. U praistorijski krug spadaju romani i priče “Pre Adama” (1907), “Snaga snažnog” (1914), “Relikvija iz pliocena”. U njima autor dočarava moguće događaje u životu primitivnih ljudi; ovakva, alternativna (pra)istorija pojavljivala se, inače, već u delima H. Dž. Velsa. Unekoliko različita od pomenutih je priča “Kada je svet bio mlad” jer se u njoj primitivni čovek pojavljuje kao alter ego savremenog biznismena. Roman “Skerletna kuga” (1915) bavi se propašću civilizacije izazvanom zarazom koju preživljava tek šačica ljudi kao jedni dokaz krhkosti moderne civilizacije. Mada literarno-zanatski nije uvek dorađena, ova knjiga spada u prva uspelija dela o globalnim katastrofama. Među delima koja pripadaju društveno-sociološkoj naučnoj fantastici najcelovitiji je roman “Gvozdena peta” (1908) u kojem se opisuje neuspeli pokušaj radnika da se izbore za svoja prava u nemilosrdnom kapitalističkom sistemu budućnosti. Koren poraza je u nejedinstvu i nesolidarisanju radnika koje su bogataši uspeli da međusobno zavade davanjem povlastica određenim zanimanjima. Londonova socijalistička ubeđenja i svest da potlačeni moraju, po svaku cenu, da pobede izražena su u pričama “Golija” (socijalizam pobeđuje zahvaljujući otkriću atomske energije kojom se preti bogatima) i “Midini miljenici” (individualni teror se pokazuje kao uspešan vid borbe). Pomenute tematske okvire unekoliko prevazlaze priča “Neuporediva invazija”, koja govori o borbi zapadnog sveta protiv azijata a u cilju obezbeđenja životnog prostora, odnosno roman “Crveni” (1918) o vanzemaljskom komunikacionom uređaju koji je predmet obožavanja domorodaca na Sumatri i koga pokušava da se domogne beli istraživač. Mada ponekad preopterećena ideološkim stavovima i nedovoljno ubedljiva u ravni zapleta i razvoja priče, Londonova dela važna su stepenica u razvoju naučne fantastike. S druge strane, London je jedan od poslednjih pisaca koji su istovremeno pisali i naučnu fantastiku i “ozbiljnu” literaturu - u kasnijim decenijama 20. veka učvršćuje se podela na žanrovsku i glavnotokovsku književnost, uz pravilo da se pisci jednog usmerenja ne mešaju u drugo.
|
