Na razmeđi horora i naučne fantastike

Ričard Metison

Žanrovske fantastike, u koje ubrajamo epsku i naučnu fantastiku, odnosno horor (kao fantastiku natprirodnog), razvijale su se samostalno, ali su neminovni bili i međusobni susreti. Mada su se nad ovakvim ’mešavinama’ žanrovski čistunci zgražavali, brojni pisci su (terani umetničkom znatiželjom, ali i ekonomskim razlozima) ’šetali’ kroz žanrove i pisali dela koja barataju iskustvima različitih žanrova. Čitav opus Ričarda Metisona (1926) u znaku je prožimanja naučne fantastike i horora sa manjim ili većim uplivom čiste fantastike.

Već njegova prva objavljena priča «„Rođen od muškarca i žene”» iz 1950. godine najavljuje ovo opredeljenje i određuje piščevu sudbinu da ga egzistira na razmeđi žanrova. Po prvoj priči naslovljena je i prva Metisonova zbirka iz 1954, u kojoj su sve priče ’mešovitog’ karaktera. Iste godine pojavljuje se i roman «„Ja sam legenda”». Priča o globalnoj zarazi, koja sve ljude pretvara u vampire, i poslednjem normalnom čoveku u bespovratno promenjenom svetu, efektno je spojila ikonografiju horora i naučne fantastike. Roman je bio vrlo popularan, po njemu su snimljena dva filma (1964. i 1971.) i danas se smatra klasikom naučne fantastike i najavom trenda spajanja žanrova koji je postao aktuelan 1980-tih.

Drugi Metisonov roman «„Čovek koji se smanjuje”» iz 1956. filmovan je već sledeće godine i doživeo je veliki uspeh, što je pisca odvelo u vode TV i filmskog biznisa, pošto je angažovan kao scenarista, vrlo uspešan, mnogih epizoda TV serija «„Zona sumraka”» i „«Zvezdane staze”», zatim „«Marsovske hronike”» (po Bredberijevom romanu), te filmova po pričama E.A. Poa „«Pad kuće Ašer”», „«Klatno”» i „«Gavran”,» odnosno ’nezavisnih’ filmova, poput čuvenog „«Duela”», denbitantskog ostvarenja Stivena Spilberga, ili takođe zapaženih „«Gospodar sveta”» i „«Stranac iznutra”».

Spisateljsku karijeru Metison nastavlja serijom zbirki priča «„Obale svemira”» (1957), „«Šok!”» (1961), „«Šok 2»” (1964), „«Šok 3»” (1966), „«Udarni talasi”» (1970) i „«Šok 4”» (1980), u kojima su i dalje prisutni i pomešani elementi horora i naučne fantastike. Nekoliko romana, kao što su «„Komešanje jeke”» (1958) ili „«Kad budan sanjam”» (1978) u potpunosti su okrenuti natprirodnom i upotpunjuju njegov opus, koji je primer kreativnog i uspešnog spajanja žanrova, čime se i sami žanrovi izvode iz sopstvenih okvira i umetnički stasavaju i sazrevaju.

(februar 2004.)

vrh strane