Prvoborac novog talasa 

Brajan Oldis

Ime i delo Brajana Oldisa (1925) višestruko je vezano za naučno-fantastičnu literaturu. Oldis je bio, uz Balarda, DŽuonsa, Bejlija i Plata, aktivni pripadnik tzv ’Novog talasa’, pokreta britanskih pisaca okupljenih, krajem 1960-tih, oko časopisa «„Novi svetovi»” (uređivao ga je Majkl Murkok), koji se zalagao za umetnički ambiciozniji pristup naučnoj fantastici i odmak od američkog palp manira. Slobodu u odabiru i tretiranju tema, odnosno u stilu kojim se piše, uprkos protivljenju tradicionalista, počeli su prihvatati i američki pisci, te je ’Novi talas’ dobio i ’filijalu’ u SAD i tako definitivno postavio više standarde u žanru, što je značilo i izlazak iz paraliterarnog geta i približavanje ’ozbiljnoj literaturi’.

Oldis je takođe jedan od retkih istoričara i teoretičara naučne fantastike a njegove knjige «„Oblik daljih stvari”» (1970), „«Opijenost od milijardu godina”» (1973) i proširena varijanta „«Opijenost od bilion godina” (1986), „«Naučnofantastična umetnost” (1975), te „«Kartografi pakla”, sa Hari Harisonom (1975), značajan su doprinos stasavanju teorijskog pogleda na žanr. Rečenom treba dodati da je Oldis aktivan kritičar tekuće književne produkcije i priređivač brojnih antologija naučno fantastičnih priča. Pored svih navedenih aktivnosti Oldis je – i to pre svega – vrstan pisac romana i priča; njegova bibliografija broji gotovo 50 jedinica.

Već prvim romanom «„Non-stop”», iz 1958, o višegeneracijskom svemirskom brodu koji se otrgao kontroli, Oldis najavljuje jednu od svojih stalnih tema: sudar haosa i grupe ljudi namernih da se bore sa njim. U «„Dugom popodnevu Zemlje” (1962), ljudi se, na Zemlji poremećene orbite, bore sa podivljalom vegetacijom koja preti da ih uguši (osnov romana je serija priča „«Staklenik”»). Roman „«Starina” (1964) opisuje umiranje ljudske civilizacije posle Trećeg svetskog rata. Roman «„Jedno doba»” (1967) nesputano varira temu putovanja kroz vreme i uvodi Oldisa u fazu novotalasnog eksperimenta, koje će doneti i remek-dela „«Izveštaj o verovatnoći” (1968) o brisanju granica subjektivnog i realnog, i „«Bosonog u glavi”» (1968) o psihodeličnom ratu u Evropi.

U romanima „«Oslobođeni Frankenštajn»” (1973), „«Sat od osamdeset minuta»” (1974) i «„Moroovo drugo ostrvo»” (1980), Oldis ispisuje nove verzije klasičnih romana. Prva polovina 1980-tih donosi trilogiju «Helikonija» („«Helikonijsko proleće»” 1982, «„Helikonijsko leto” 1983, «„Helikonijska zima”» 1985), u kojoj je opisan svet nastanjem čudesnim, ljudskim i neljudskim bićima, koja se bore za opstanak. Oldis je autor i 15-tak zbirki priča; najpoznatije su «„Prostor, vreme” i „Natanijel: predviđanje” (1957), „«Drvo pljuvačke i druga neobična rastinja” (1966), „«Poslednja naredba i druge priča”» (1977), „«Novi dolasci, stari susreti: dvanaest priča” (1979). Oldisovo delo ostaje u istoriji naučne fantastike zahvaljujući nemirenju sa dotadašnjim žanrovskim konvencijama, dubokoj promišljenosti, nesputanosti i stilskim bravurama.

(mart 2004.)

vrh strane