Od petparačke do vrhunske literature 

Robert Silverberg

Među piscima koji su svoju karijeru započeli kao najamni radnici izdavača trećerazredne naučne fantastike, ali su uspeli da se otrgnu iz pogubnog zagrljaja i dokažu svoj talenat, jedan od najznačajnijih je svakako Robert Silverberg (1936). Od prve priče objavljene 1954. godine do danas u njegovoj bibliografiji nalazi se preko 100 knjiga, a oko 200 priča, objavljenih pod pseudonimom ili pravim imenom, nije obuhvaćeno nijednom zbirkom. Po sopstvenom priznanju Silverberg je umeo da proizvedi i po milion reči godišnje. Iako je bio prinuđen da poštuje sve obrasce žanra, kako bi njegovi proizvodi bili prodavani, dešavalo mu se da ih izigra, što nije nailazilo na odobravanje urednika, koji su onda bez pardona prepravljali-kasapili romane ili priče. Sa svoje strane Silverberg je često i sam prerađivao već objavljene naslove i tako ispunjavao normu. Ipak, njegov talenat nije potonuo u bezličnost, pa krajem 1960-tih počinje da objavljuje i kvalitetnija, umetnički ambicioznija dela.

Počev od "Bodlji" (1967), parabole o ljubavi i bolu, niže se serija izuzetnih romana: "Noćna krila" (1969), priča o propasti i obnovi ljudske civilizacije, "Stakleni toranj" (1970) o pobunu androida protiv ljudi, "Svet iznutra" (1971) je antiutopija o prenaseljenoj Zemlji, "Vreme promena" (1971) slika društvo surovih pravila koje ne dopušta odstupanja, "Sin čovečiji" (1971) varira biblijsku temu samožrtvovanja mesije, "Knjiga lobanja" četvoricu mladića stavlja na probu – samo jedan može postati besmrtan, te "Umiranje iznutra" (1972), koje prati nestajanje telepatskih sposobnosti glavnog junaka i njegove pokušaje da se prilagodi novonastaloj situaciji. "Sholastički čovek" (1975), pak, beleži obrnut proces: rađanje paranormalnih sposobnosti, a "Rođen sa mrtvima" (1974) otkriva svet u kome je smrt novi oblik postojanja.

Nakon nekoliko godina spisateljske pauze, u kojima se posvetio uređivanju izuzetno uspelih antologija sačinjenih kako od objavljivanih tako i od za takve prilike napisanih priča (a to radi i danas), Silverberg 1980. godine objavljuje roman "Zamak lorda Valentina", prvi deo serije o planeti Madžipur, koju nastanjuju i ljudi i vanzemaljci; slede nastavci "Letopisi Madžipura" (1982) i "Valentin pontifeks" (1983). Izuzetno su zanimljive novele u kojima se mešaju svetovi prošlosti i budućnosti kakve su "Plovidba za Vizantiju" (1984) i "Gilgameš u Pograničju" (1986). Mada je imao sve šanse da nestane među bezbrojnim piscima nadničarima, Silverberg je uspeo da se uzdigne iznad proseka i žanru podari nekoliko remek-dela, koja ga svrstavaju među klasike žanra.

(april 2004.)

vrh strane