Ilijada i Kenterberijske priče budućnosti

Den Simons

Spisateljski put Dena Simonsa (1942) prevashodno je podeljen između dva žanra - horora i naučne fantastike (mada Simons piše i epsku fantastiku i trilere). Premda je u dosadašnjem opusu objavio najviše dela koja ulaze u horor žanr, Simons uživa visok ugled i u svetovima naučne fantastike najpre zbog ciklusa romana "Hiperion", koji čine "Hiperion"(iz 1989; svrstavan među najbolje romane decenije), "Pad Hiperiona"(1990), "Endimion"(1995) i "Uspon Endimiona"(1997). "Hiperion"je građen po obrascu klasičnih "Kenterberijskih priča" i kroz pripovesti hodočasnika otkriva svet daleke budućnosti kome se jedan civilizacijski model ruši usled svoje dekadencije a brojni, alternativni načini življenja pokušavaju da opstanu u nastaloj situaciji i izbore se za primat.

Pripovedanje prati dešavanja širom Univerzuma, ratove, pobede ili stradanja čitavih svetova a prikazan je kroz vizuru junaka koji pokušavaju da nađu odgovore na pitanja sopstvene egzistencije. Mada je na tragu podžanra naučne fantastike, tzv 'svemirske opere' (koji se iscrpljivao u jurnjavi uzduž i popreko svemira, svemirskim bitkama, usponima i padovima galaktičkih imperija, uz minimalno bavljenje junacima bez straha i mane), "Hiperon" nije zapao u klopku paraliterature već seriozno razmatra nizanje civilizacijskim ciklusima istovremeno se baveći i ljudskim sudbinama. Ipak, svaki sledeći roman u seriji gubio je na snazi vizije podležući sjajnoj ali nedovoljno uverljivoj ikonografiji velikih sukoba Dobra i Zla; Simonsovi spisateljski standardi ostali su iznad opšteg proseka ali nisu domašili sažetost prvog romana.

Prošle, 2004. godine, Simons se, nakon intenzivnog pisanja horor romana i priča, vratio naučnoj fantastici romanom "Ilion" u kome zapliće priče o bićima božanskih moći, koja žive na Marsu, a na Zemlji ponavljaju događaje iz Homerovog speva o Trojanskom ratu; u paralelnom toku događaja grupica poslednjih ljudi pokušava da otkrije istinu o svetu u kome žive, odnosno zbog čega su njihovi preci post-ljudi napustili Zemlju. Simons pažljivo gradi impozantni mozaik naseljen ljudima, genetski izmenjenim oblicima života, mašinama i bogovima; mada finale priče još nije poznato, jer se očekuje njen drugi deo u romanu "Olimp"(koji u svetu izlazi tokom ovog januara), već sada je jasno da reč o izvanrednom delu.

Od ostalih Simonsovih naučno fantastičnih romana zapažen je "Šuplji čovek"(1992), zanimljiva varijacija na temu čoveka obdarenog paranormalnim sposobnostima i njegovim problemima u svakodnevnom životu. Naučno fantastične priče sabrane su i u zbirkama "Krevet entropije u ponoć"(1990) i "Pet priča spekulativne fantastike"(2002). Simons je pisac čija ideje i dela ostavljaju trag u naučnoj fantastici donoseći čudesne vizije i novu svežinu u žanr.

(23.02. 2005.)

vrh strane