|
Gorki osmeh budućnosti
Norman Spinrad (1940) započeo je svoju spisateljsku karijeru polovinom 1960-tih pod okriljem ’novog talasa’, pokreta engleskih i američkih pisaca koji su želeli da naučnu fantastiku otrgnu iz okrilja paraliterarnog geta u kome je boravila i cvetala u ’palp’ magazinima od 1930-tih odakle se nastavila u tzv. ’zlatnim’ posleratnim godinama. Mada njegove priče i romani obrađuju veliki broj tema, nekoliko dela zasnovano je na promišljanju uticaja masovnih medija, politike i tehnologije na oblikovanje političkih okvira življenja. Ova interesovanja naziru se u romanu “Ljudi iz džungle” (1967) i pričama sabranim u knjizi “Poslednje ’Ura’ Zlatne horde” (1970). Roman “Bug Jack Barron” iz 1969. prati uspon televizijskog voditelja, kroz elitne društvene krugove kojima vladaju licemerje i seksualne izopačenosti, do vrhova političke vlasti. Ovaj roman je žestoko kritikovan kako zbog ’nepoštovanja’ takozvanih demokratskih institucija, tako i zbog navodnog pornografskog jezika, ali mu je, nakon prvobitne ostrašćenosti, priznat umetnički kvalitet. Roman “Svet između” iz 1979. ponovo otkriva manipulisanje medijima u cilju usmeravanja glasača za vreme kampanja za demokratske izbore; na sličnom tragu je i roman “Jahanje buktinje” iz 1978. Roman “Gvozdeni san” iz 1972. ubedljivo i vrcavo slika društvo alternativne istorije u kome je Adolf Hitler pisac jeftinih naučno fantastičnih romana u SAD; ni ovakvo poigravanje mehanizmima slobodnog literarnog tržišta nije naišlo na blagonaklonost ’odgovornih’ a roman je četiri godine bio na ’crnoj listi’ u SR Nemačkoj. Specifičan pogled na svemirsku budućnost, kojom ne vladaju besprekorni heroji već negativci, dat je u romanima “Priče kapetana praznine” (1983) i “Dete sreće” (1985); saga o Drugom međuzvezdanom dobu i plutajućim kulturama, čiji opstanak je zasnovan na neprestanom plutanju svemirom u brodovima koji rade na pogon seksualne energije, ispričana je upečatljivim jezikom koji je mešavina više današnjih, zemaljskih jezika (engleskog, nemačkog, francuskog, italijanskog). Spinrad je u “Pričama kapetana praznine” potvrdio svoju vanrednu sposobnost da ’uhvati’ duh vremena i mesta o kojima piše, odnosno da potpuno oživi svoje junake. Među zapaženije Spinradove romane ubrajaju se i “Hronike godina kuge” iz 1995, koje prate državne i društvene promene izazvane epidemijom AIDS-a sa naglaskom na nesnalaženje vlasti i samoorganizovanje zaraženih. Spinrad je, do sada, objavio i četiri zbirke priča; pored prve, već pomenute, reč je o “Zvezdanoj budućnosti” (1979), “Drugim Amerikama” (1988) i “Bogu H i drugim pričama” (2003). Godine 2003. Spinrad je objavio i svoj prvi istorijski roman “Kralj druid” ali je ostao veren naučnoj fantastici. Spinrad je i aktivan kritičar, odnosno teoretičar žanra, antologičar i izdavač. Svojim dosadašnjim knjigama Spinrad je potvrdio vanredan talenat, sposobnost za jezičke i stilske eksperimente, kao i izuzetan osećaj za brojne, makro i mikro društvene promene koje donose nova vremena. (23.03. 2005.)
|
