Zvezdane i druge izuzetne vizije

Džejms Tiptri jr.

Polovinom 1970-tih Teodor Sterdžen je, komentarišući pojavu novih pisaca naučne fantastike, zaključio da su svi dobri mladi pisci žene, sa izuzetkom Džejmsa Tiptrija jr, tajanstvenog autora o kome se ništa nije znalo i koji je sa izdavačima komunicirao samo poštom, s tim što je adresa pošiljaoca bila - post restant. Tiptri je počeo da objavljuje 1968; svaka priča bila je potvrda da je reč o vanredno talentovanom piscu, što je definitivno ‘overeno’ 1971. kada se pojavila neobična, ne baš prijatna priča "I probudih se i nađoh ovde, na studenoj padini brda", o čovekovoj osvajačko-posesivno-seksualnoj fascinaciji svemirom i vanzemaljcima.

Zbirke priča "Deset hiljada svetlosnih godina od doma" iz 1973. i „«Topli svetovi i suprotno»” iz 1975. sa nizom uspelih priča svrstavaju Tiptrija među najintrigantnije pisce naučne fantastike, spremne da beskompromisno seciraju stare ideje i zablude i kreću u potragu za sasvim nepoznatim temama, uvek sa visokim stilskim dometima. Godine 1977. otkrivena je i tajna DŽejmsa Tiptrija jr: on je – ona, Alis Šeldon, rođena 1916, doktor psihologije. Šeldonova će se nadalje potpisivati i punim imenom i pseudonimom, ali i kao Rakuna Šeldon. Sledeće, 1979. godine Tiptri jr. objavljuje roman „«Uz zidine sveta", složenu spejs-operu sazdanu iz tri paralelne radnje. Slede zbirke priča "Zvezdana pesma jednog starog primata" iz 1978. i „«Odasvud i druge izuzetne vizije" iz 1981, te roman „«Sjaj pada iz vazduha" (1985), o tajanstvenim događajima na planeti kojoj se približava front eksplozije zvezde u stadijumu nove.

NJen(a) Tiptri je često razmatrala misterije seksualnosti i kontakte sa različitim entitetima, u kojima se razotkrivaju antropocentične predrasude sa ponekad jasnim feminističkim otklonom (priče "Sve vrste ‘Da’", „«Mleko raja", „«Tvoje haploidno srce", „«Poslednji let dr. Aina", „«Prema bolu»”, „«Trenutni ukus bića", pomenuta „«I probudih se...”,» te hipnotička "LJubav je plan, plan je smrt»”); po nekim teoretičarima priča "Žene koje muškarci ne vide" najznačajnija je feministička naučnofantastična priča do sada napisana, dok je „«Devojka koja je bila uključena»” direktni preteča kiber-panka.

Pogubnim dejstvima sistema vlasti, koji uništavaju sve pred sobom i proizvode groteskne, apsurdne rezultate bave se priče "Hjuston, Hjuston, da li nas čujete?»”, "Psiholog koji nije mogao da čini grozne stvari pacovima", „«Iza mrtvog grebena", „«Rešenje ’Mušica’»”, "Čovek koji se vraćao kući", „«Jedino povoljno rešenje»”. Godine 1987. Šeldonova je izvršila samoubistvo, ali njena proza ostaje primer precizne, promišljene, provokativne i, nadasve, elegantne u izrazu, što je, sveukupno, čini značajnim piscem koji je kvalitativno pomerio granice žanra.

(april 2004.)

vrh strane