Veliki gospodar fantastike

Rodžer Zelazni

Proza Rodžera Zelaznija (1937-1995), uz onu Harlana Elisona i Semjuela Dilejnija, smatra se najčistijim primerima američke strane tzv 'novog talasa' koji je u drugoj polovini 1960-tih, zahvaljujući delima mlađih pisaca u Engleskoj i SAD, istrgao naučnu fantastiku iz paraliterarnog geta i uveo je u svetove velike, ozbiljne literature. Celokupni Zelaznijev opus od gotovo 40 knjiga, u znaku je traganja za drugačijim, nešablonizovanim licem naučne fantastike; čak i kada je pisao 'lakše' priče i romane njegovi standardi bili su višlji nego maksimalni dometi mnogih pisaca. Prvu priču Zelazni je objavio 1962. a prvi roman "Ovaj besmrtnik" (u stvari proširenu priču "I zovite me Konrad") 1966. godine; u narednim decenijama on je gotovo redovno objavljivao po barem jednu knjigu i nekoliko priča godišnje i većina njih bila je u konkurencijama za žanrovske nagrade.

Svako Zelaznijevo delo, priča (koje su bile i ostale njegova prva literarna ljubav), novela ili roman (pisao je, sporadično i poeziju), zrače vanrednom atmosferom, fascinantnim zapletima u koje su utkane mnoge aluzije i citati iz svetske mitologije (od egipatske, starogrčke do indijske), religije, filozofije i dela književnih klasika; njegov stil je poetski melodičan i otvoren za sve oblike eksperimentisanja u pripovedanju. Originalnih njegovih ideja i svežina varijacija starih tema, kao i elegantna lakoća u šetanju kroz podžanrovsku ikonografiju čine Zeleznija jednim od najzavodljivijih autora sveukupne naučne fantastike.

Najveći broj Zelaznijevih priča sakupljen je u zbirke "Četiri za sutrašnjicu" (1967), "Vrata njegovog lica, svetiljke njegovih usta i druge priče" (1971), "Zovem se Legija" (1976), "Poslednji branitelj Kamelota" (1980), "Varijacije jednoroga" (1983). Među romanima najpoznatiji su (uz pomenuti "Ovaj besmrtnik"): "Gospodar snova" (1966), "Gospodar svetlosti" (1967), "Ostrvo smrti" (1969), "Stvorenja svetlosti i tame" (1969), "Danas biramo lica" (1973), "Deus Irae» sa Filipom Dikom” (1976), "Most od pepela" (1976), romani o Dilvišima "Promenjiva zemlja" (1981), "Dilviš, ukleti" (1982), "Mačije oko" (1982).

Zelazni je umeo veoma trezveno da proceni kada je u svojim delima zadovoljio a kada podbacio i to nije krio, odbijajući da podlegne nametnutoj komercijalnoj mistifikaciji. Takođe nije preterivao u veličanju serije epsko-fantastičkih romana i priča o svetu Ambera koja mu je donela najveću slavu (govoreći da su u pitanju 'prijatne relaksacije' između ozbiljnijih knjiga). Amber serija ima dva ciklusa od po pet romana: prvi o princu Korvinu ("Devet prinčeva Ambera" 1970, "Puške Avalona" 1972, "Znak jednoroga" 1975, "Oberonova ruka" 1976, "Predvorje haosa" 1978) a drugi o njegovom sinu Merlinu ("Aduti propasti" 1985, "Krv Ambera" 1986, "Znak haosa" 1987, "Vitez senke" 1989. i "Princ haosa" 1991). Proza Rodžera Zelaznija nezaobilazna je literatura za svakog čitaoca koji pretenduje da stekne uvid u vrhunce naučne fantastike.

(jun 2004.)

vrh strane