Daglas Adams

Nekada su za piscima, u stolovima, radnim sobama ili na skrovitim mestima, ostajali svežnjevi ispisanih stranica; danas se njihova zaostavština pojavljuje u vidu „fajlova” na „hard” i „flopi” diskovima. Takav je slučaj i sa spisima Daglasa Adamsa koji je 11.5.2001. godine pokošen srčanim udarom usred teretane, u svojoj 49. godini. Nakon šoka činjenicom da je nestao visoki, duhoviti i dobrodušni čovek koga su voleli, njegovi prijatelji, saradnici i urednici dali su se u potragu za tekstovima spremljenim u memorijama Adamsovih brojnih kompjutera. Rezultat upornog i prilježnog rada je knjiga naslovljena kao „Autostoperski vodič kroz galaksiju poslednji put - Losos sumnje”. U njoj su sabrani neki Adamsovi članci pisani za razne magazine, intervjui koje je davao a pridodata je i nedovršena radna verzija (u stvari kompilacija četiri verzije) romana „Losos sumnje” koji je bio treća avantura apsurdističko-nihilističkog detektiva Dirka Džentlija.

Šetnja kroz knjigu otkriva Adamsovu fascinantnu pojavu i čudnu sudbinu. Pošto je ispisao radio (1978-9), knjišku (1979) i TV (1981) verziju „Autostoperskog vodiča kroz galaksiju”, kojim je otvorio novo poglavlje u humorističkoj naučnoj fantastici i zadobio svetsku slavu, Adams se, oslobođen obaveza zbrinjavanja gole egzistencije, dao u aktivno uživanje sveta koji ga okružuje, udovoljavajući svojoj ljubopitljivosti i sklonostima. A kako je bio inteligentan, i vispren, mogao je sebi da dozvoli svakovrsne eksperimente i egzibicije. Tako je, u sklopu akcije „Spasite nosoroga”, nosio, sa ostalim aktivistima, maketu ove životinje na vrh Kilimandžara ili je u toplim vodama koralnog spruda u blizini Australije pokušao da uzjaše đavolsku mantu i otkrije da li ona lepše leti kroz vodu od malenog podvodnog skutera koji je takođe testirao. Adams je bio fanatični zaljubljenik u kompjutere i kupovao ih, testirao, koristio neprestano i na svakoj tački planete na kojoj bi se zadesio (boreći se sa nekompatibilnošću kablova i utičnica). Takođe je obožavao muziku „Bitlsa”, „Prokol Haruma”, Baha, voleo da čita P.G. Vudhausa, da razmišlja o svom nosu, filmovima, o tome kako Amerikanci ne umeju da pripreme dobar čaj, bio „radikalni ateista” fasciniran evolucijom, improvizovao inteligentne govore na naučnim skupovima, napravio nekoliko kompjuterskih igrica...

I sve što je pisao bilo je i umno i zabavno, radosno i poletno jer Adams je bio čistokrvni hedonista (istina, stalno je premašivao rokove za predaju rukopisa knjiga pa su ga urednici zatvarali u kuću sve dok ne završi, često zbrda-zdola, taj posao). Optimizam koji zrači iz njegovih tekstova zarazan je, začudno redak i plemenit. Začudan je i početak „Lososa sumnje”, fantastičnog slučaja u kome Džentli pokušava da otkrije ime frustriranog psa a potom, prateći sasvim slučajnog šetača uleće u niz bizarnih događaja, jer ništa nije slučajno i sve je povezano! Zbog svega rečenog, ova knjiga nezaobilazna je za one koji bi hteli da zaista upoznaju Daglasa Adamsa.

(mart 2003.)

vrh