Nikola Božić bozicn@gmail.com http://www.nikolabozic.info

            U februaru 1998. godine sam na poklon iz privatne biblioteke jednog poznanika dobio veoma zanimljivu astronomsku knjigu. Rec je o udzbeniku za ”vise razrede srednjih i uciteljskih skola”, autora M. J. Andonovica, profesora velike skole. Naziv dela je Kosmografija sa podnaslovom “sa osnovnim astronomskim napomenama”. Godina izdanja je daleka 1888. Ovaj podatak me je odmah privukao tako da sam celu noc citao knjigu koja je napisana pre sto godina.

            Ocekivao sam sve, ali nisam ocekaivao tako sveobuhvatno delo astronomske nauke na srpskom jeziku koje ima 533 strane, delo koje obiluje slikama (141) i tabelama (25). Delo u kome su objasnjenja i opsi pojava veoma detaljni i jasni.

Na samom pocetku se nalazi predgovor, kome je autor dao naziv “Rec u napred”. On tu objasnjava zasto je napisao ovu knjigu, kao i zasto postoji potreba da svi obrazovani ljudi tu knjigu procitaju. Autor pise: “Nauka o svetu (Kosmografija) progresivna je nauka. Ona napreduje iz dana u dan, sadrzina njena raste, rezultati koje ona dobija svakim danom, sve su potpuniji i tacniji… Ni jedan djak, ni jedan iole obrazovan covek, a narocito ni jedan ucitelj, ne sme da ne zna nista iz nauke o svetu. Istine u prirodi otkrivene, ne moze niko suzbiti, sta vise, s takvim istinama kao merilom u ruci, mozemo mi tek i da ocenimo kako valja, sta u opste jos moze kao istina da se prizna… Praznoverica vlada samo tamo, gde se ljudi prirodom ne bave, gde ljudi malo uce prirodne nauke… U prirodi se nalazi potpuno jedinstvo i potpuna harmonija, i koji zeli da vidi i jedno i drugo ostvareno i u nasem ljudskom drustvu, taj treba svojski da neguje prirodne nauke u opste, pa i nauku o svetu na po se… U knjigama za srednje skole, po mom misljenju, mora se ici i na to, da se sve sto treba, srpskim nazivima oznacava, pa tako sam i ja radio…” Ovaj predgovor pokazuje koliku je autor imao viziju, i sve sto je u njemu receno moze da se stavi i u savremena dela. Zato sam se ja nekoliko puta vracao na godinu izdanja knjige neverujuci svojim ocima (ovo sam morao da radim tokom citanje cele knige).

            Knjiga je podeljena na osam delova, dok je svaki deo podeljen na nekoliko manih celina.

Prvi deo ima dve celine: Zvezdano nebo, obrtanje i podela nebeske sfere; Astrognozija vidljivih zvezdanih jata. U ovom delu se citalac upoznaje sa osnovnim elementima nebeske sfere, kao i sa izgledom sazvezdja vidljivih iznad Beograda (autor ih naziva zvezdanim jatima). Ovde je zanimljivo obratiti paznju na nazive nekih sazvezdja. Tako Laf jeste sazvezdje Lava, Smuk je Hidra, Pijar, Smrk,  Inorog je Monoceros, Pecatnja, Ladja argo, Jelen, Poljak, Perzeo je Persej, Vozar je Kocijas, Telac je Bik, Kefeo je Cefej, Pliskavac je Delfin, Kola su Veliki Medved, Kolica su Mali medved, Homot (terazije ili jaram) je Vaga. Zatim se daje objasnjenje izgleda nekih sazvezdja, kao i oznake i imena najsjajnijih zvezda u njima. Kao prilog se daje i velika Rojterova karta neba koju je “posrbio” g. Dragasevic.

Drugi deo sadrzi jednu celinu: Oblik i velicina nase zemlje. U ovom poglavlju se iznosi razvoj shvatanja ljudi kroz istoriju o obliku i velicini Zemlje, kao i dokazi koji idu u prilog za sferan oblik. Na kraju iznose se cinjenice o tacnom obliku Zemlje – geoidu.

Treci deo sadrzi dve  celine: Obrtanje zemlje oko svoje ose i Koordinatni sistem u astronomiji. U prvoj celini se profesor Andonovic bavi istorijskim pregledom ljudskog shvatanja u vezi Zemljine rotacije. On zatim iznosi niz dokaza u prilog Zemljinoj rotaciji. U poslenjem poglavlju ove celine on iznosi i “prigovore protiv misljenja da se Zemlja oko svoje ose obrce". U drugoj celini iznose se elementi horizontskog i “polutarskog“ (ekvatorskog) koordinatnog sistema.

Cetvrti deo sadrzi pet celina: Godisnje Suncevo kretanje, Godisnje okretanje Zemlje oko Sunca, Matematicko – geografske napomene, O vremenu u opste i O brojanju, podeli vremena i kalendaru. U prvoj celini ovog dela autor govori o zodijaku i zodijackim sazvezdjima, nagibu izmedju polutara (ekvatora) i ekliptike, kao i o elementima “ekliptikinog” koordinatnog sistema. U drugoj celini se iznose dokazi da se zemlja obrce oko Sunca. Objasnjava se pojam “paralaktike” (paralaksa) i aberacije svetlosti. Zatim se razmatra ugao izmedju ose Zemljine rotacije i ekliptike, kao i oblik Zemljine putanje. Treca celina je posvecena geografskoj sirini i duzini, Zemljnom osvetljenju – dan, noc, jutro, vece, zora, suton. Obradjuje se Suncevo toplotno dejstvo na Zemlju, nejednako osvetljavanje “Zemljinih polovina”, povratnici i polarni krugovi. O zvezdanom i suncanom vremenu, kao i odnosu izmedju srednjeg suncanog vremena i zvezdanog vremena se govori u cetvrtoj celini. U poslednjoj celini cetvrtog dela se obradjuju astronomski kalendar, popravke kalendara i crkveni kalendar.

Peti deo obradjuje zvezde nekretnice. Obradjuje se podela zvezda, njihova udaljenost, velicina, spektar. Zatim se posvecuje paznja promenljivim i dvojnim zvezdama, kao i zvezdanim “gomilama” i maglinama. Na samom kraju se objasnjava metoda merenja brzine spektralnom analizom.

Sesti deo je posvecen dvema celinama: O suncevom sistemu u opste, O Suncu. U prvoj celini objasnjava se Kopernikov sistem i Keplerovi zakoni, dok u drugoj autor pise o udaljenosti Zemlje od Sunca, velicini Sunca, fizickim karakteristikama Sunca, njegovim karakteristikama. Obradjuju se sunceve pege, “buktinje”, kao i izvori energije. Tada jos nije bila poznata fuzija, pa autor iznosi nekoliko tada vazecih izvora sunceve energije.

Sedmi deo opisuje “glavne” planete (to su po sadasnjoj terminologiji planete), i njihove fizicke karakteristike; srednje planete (to su sadasnji sateliti); fenomen pomracenja; zvezde repatice (komete); ozvezdine (meteoriti); kao i maglinski kolut (zodijacka svetlost). Celo ovo poglavlje prati obilje crteza i tablicnih podataka, a u prilogu se daje i mapa tada poznatog Suncevog sistema.

Osmi deo je u najvecoj meri posvecen astrometriji. U ovom poglavlju se resava sedamnaest zadataka, obradjuju se razne perturbacije, kao i “priliv i odliva” (po sadasnjoj trminologiji to su plima i oseka). Na samom kraju je celina u kojoj se raspravlja u opste o kosmogoniji i Kant-Laplasovoj pretpostavci o nastanku Suncevog sistema.

Na samom kraju knjige nalazi se detaljan indeks pojmova i imena, kao i ispravke uocenih vaznijih greski.

Opsti utisak je da je ovo delo u vremenu kada je stampano predstavljalo kvalitetno delo i po svetskim standardima. Knjiga predstavlja sveobuhvatni udzbenik iz astronomije, koji je napisan popularnim jezikom, ali bez izbegavanja neophodne matematike i preciznih podataka. Tako da joj je autor dao i strucni karakter. Ako se izuzme zastarelost pojedinih podataka, knjiga je napisana po svim savremenim zahtevima, citalac se u njoj lako snalazi i dolazi do zeljenog pojma. Posebno su interesantni srpski izrazi za odredjene astronomske pojmove koji su nazalost zamenjeni izrazima stranog porekla.

Ostaje nada da ce se knjiga ovakvog kvaliteta od domacih autora uskoro pojaviti i na taj nacin omoguciti svim  zainteresovanim citaocima da najednom mestu nadju odgovore na veliki broj pitanja.

februar 2000.

vrh strane