|
SUNČANI ČASOVNICI
U izdanju Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva, u Beogradu je 2002. godine izašla iz štampe jedna veoma zaniljiva knjiga – “Sunčani časovnici”, autora Milutina Tadića. Knjiga je štampana u boji, na 201 strani, odlično ilustrovana, sa mekim povezom. Recenzenti ove, može se reći, monografije o sunčanim časovnicima su dr Dušan Gavrilović sa geografskog fakulteta u Beogradu i Aca Tomić sa Narodne opservatorije u beogradu.
Knjiga je podeljena u 9 celina. Autor na samom početku kroz poglavlja “Uvod u gnomoniku” i Teorija gnomona” čitaoca upoznaje sa istorijatom gnomona, njegovim osnovnim primenama (odre|ivawe podnevačke linije, odre|ivanje visine Sunca, odre|ivanje nagiba ekliptike, odre|ivawe visine nebeskog pola), kao i matematicom koja sve to objašnjava. Sva ova objašnjenja prate dobre ilustracije, primeri, skice… U trećem poglavlju koje nosi naziv “Časovni sistem” autor daje osnovna objašenja vezana za sisteme vremena. Tako da se čitalac upoznaje sa osnovnim problemima merenja vremena. U naredna 4 poglavlja čitalac se upoznaje sa različitim vrstama sunčanika (za teporalni časovni sistem, za likovno diktiran temporalni časovni sistem, za ekvinokcijski časovni sistem i za staroitalijanski (staročeški) i a la turka časovni sistem). U ovim poglavljima se daje detaljno objašwewe istorijskog, umetničkog aspekta sunčanika uz prezentaciju fotografija u boji najzanimljivijih primeraka svake vrste. Tu je naravno i matematičko-grafičko objašnjenje konstrukcije ovih časovnika. “Konstrukcija vertikalnih (zidnih) sunčanih časovnika” je naziv poglavlja u kojem se detaljno razmatra problematika konstrukcije ovog tipa časovnika. Posle detaljne astronomsko-matematičke analize, u nastavku poglavlja se predstavljaju zanimljivi natpisi na ovakvim časovnicima, kao i primeri pogrešno napravljenih sunčanika. Poslednja celina je posvećena starim sunčanim časovnicima u Srbiji. Na samom početku poglavlja na mapi Srbije su ucrtana mesta u kojima postoje sunčani časovnici. Nakon toga autor se kreće kroz istroiju sunčanika u našoj zemlji (od Sirmijuma do XIX veka; stari sunčanici na prostoru bivše SFRJ). Na kraju knjige nalazi se još nekoliko zanimljivih dodataka. Prvi je “Pogovor” u kome se autor osvrće na razloge proučavawa sunčanih časovnika, a zatim sledi “Rezime” na srpskom i engleskom jeziku. Posebno je za pohvalu postojanje rečnika, koji omogućava čitaocu koji se ne bavi astronomijom da razume pojmove koji se koriste u knjizi. Na samom kraju se nalaiz veoma bogata bibliografija vezana za tematiku sunčanih satova. Ovo izdanje predstavlja odličan poduhvat, obzirom da je tematika sunčanika obra|ena sa više različitih aspekta: astronomski, istorijski, umetnički. Zahvaljujući veoma kvalitetnoj štampi čitalac može dobro da razume matematička objašnjenja, ali i da uživa u odličnim fotografijama. benike i nastavna sredstva, u Beogradu je 2002. godine izašla iz štampe jedna veoma zaniljiva knjiga – “Sunčani časovnici”, autora Milutina Tadića. Knjiga je štampana u boji, na 201 strani, odlično ilustrovana, sa mekim povezom. Recenzenti ove, može se reći, monografije o sunčanim časovnicima su dr Dušan Gavrilović sa geografskog fakulteta u Beogradu i Aca Tomić sa Narodne opservatorije u beogradu. Knjiga je podeljena u 9 celina. Autor na samom početku kroz poglavlja “Uvod u gnomoniku” i Teorija gnomona” čitaoca upoznaje sa istorijatom gnomona, njegovim osnovnim primenama (odre|ivawe podnevačke linije, odre|ivanje visine Sunca, odre|ivanje nagiba ekliptike, odre|ivawe visine nebeskog pola), kao i matematicom koja sve to objašnjava. Sva ova objašnjenja prate dobre ilustracije, primeri, skice… U trećem poglavlju koje nosi naziv “^asovni sistem” autor daje osnovna objašenja vezana za sisteme vremena. Tako da se čitalac upoznaje sa osnovnim problemima merenja vremena. U naredna 4 poglavlja čitalac se upoznaje sa različitim vrstama sunčanika (za teporalni časovni sistem, za likovno diktiran temporalni časovni sistem, za ekvinokcijski časovni sistem i za staroitalijanski (staročeški) i a la turka časovni sistem). U ovim poglavljima se daje detaljno objašwewe istorijskog, umetničkog aspekta sunčanika uz prezentaciju fotografija u boji najzanimljivijih primeraka svake vrste. Tu je naravno i matematičko-grafičko objašnjenje konstrukcije ovih časovnika. “Konstrukcija vertikalnih (zidnih) sunčanih časovnika” je naziv poglavlja u kojem se detaljno razmatra problematika konstrukcije ovog tipa časovnika. Posle detaljne astronomsko-matematičke analize, u nastavku poglavlja se predstavljaju zanimljivi natpisi na ovakvim časovnicima, kao i primeri pogrešno napravljenih sunčanika. Poslednja celina je posvećena starim sunčanim časovnicima u Srbiji. Na samom početku poglavlja na mapi Srbije su ucrtana mesta u kojima postoje sunčani časovnici. Nakon toga autor se kreće kroz istroiju sunčanika u našoj zemlji (od Sirmijuma do XIX veka; stari sunčanici na prostoru bivše SFRJ). Na kraju knjige nalazi se još nekoliko zanimljivih dodataka. Prvi je “Pogovor” u kome se autor osvrće na razloge proučavawa sunčanih časovnika, a zatim sledi “Rezime” na srpskom i engleskom jeziku. Posebno je za pohvalu postojanje rečnika, koji omogućava čitaocu koji se ne bavi astronomijom da razume pojmove koji se koriste u knjizi. Na samom kraju se nalaiz veoma bogata bibliografija vezana za tematiku sunčanih satova. Ovo izdanje predstavlja odličan poduhvat, obzirom da je tematika sunčanika obra|ena sa više različitih aspekta: astronomski, istorijski, umetnički. Zahvaljujući veoma kvalitetnoj štampi čitalac može dobro da razume matematička objašnjenja, ali i da uživa u odličnim fotografijama. (oktobar 2003.)
|
