|
16. dec. 2007. Priznajem da sam oduvek bio oduševljeni i krajnje privrženi obožavalac ideje da se još za našeg života počnemo da snabdevamo praktično besplatnom energijom iz kosmosa! Ko mi ne veruje, neka samo pogleda neke od tekstova koje sam već pisao za www.astronomija.co.yu i gde sam dizao u nebesa takve vrle ideje (Sunce i ovce). Za realizaciju postoji nekoliko predloga, ali je najfantastičniji onaj koji je svojevremeno predlagao i Isak Asimov, a to je da jednostavno prikupljamo solarnu energiju u kojoj se naša planeta prosto kupa, i da je spretnim sistemom ogledala, predajnika, i još koječega šaljemo dole, na Zemlju, sve razmaženijim potrošačima. A o efektima očuvanja prirode i njenih rezervi da i ne govorim: svi pokazatelji govore da ako svetske industrijske sile nastave da ovako troše prirodne rezerve nafte i uglja, da će do 2039. sve to lepo da nestane. Na šta ćemo mi ovde da se grejemo i spremamo sarme? A naše šume su posekli još Mleci u srednjem veku ... I ne samo to: ako bi čovečanstvo koristilo tzv. alternativne izvore, a ovo je jedan od njih, onda bismo zaustaviti i globalno zagrevanje, što je stvarno postala već alarmantna pretnja. E sad, neke zemlje u tome vide šansu da se extra obogate, ali to sa Srbijom već nema nikakve veze ... Evo kako sam ja to zamišljao:
Nasini članci su me ubeđivali da je ideja o korišćenju satelita koji bi usmeravali solarnu energiju na Zemlju već stara – američko Ministarstvo za energetiku je ovu ideju razrađivalo još sedamdesetih godina prošlog veka, a NASA tokom devedesetih. Ali u svim tim tekstovima se mnogo više pričalo o inženjeringu, a mnogo manje – skoro ništa – o koštanju. Ko će bre ljudi sve to da plati? Prema nedavnom izveštaju Pentagona izašlom u oktobru, izgleda da su se zvezde konačno smilovale programu svemirskih solarnih elektrana, SBSP (Solar–Based Solar Power). Prema izveštaju, SBSP su se primakle nikad bliže realizaciji, i ubrzo bi mogle da dovedu do izlaska iz kriza izazvanih klimatskim promenama i ratova zbog smanjivanja energetskih resursa. "Izazov je jedan od načina gledanja na stvari," kaže John Mankins, predsednik "Space Power Association" i glavni pokretač Nasine SBSP studije iz sredine devedesetih. "Kod starijih rukovodilaca u firmi postoji uvreženo mišljenje da sve što dolazi iz kosmosa košta trilione." Novi izveštaj nudi sliku zasnovanu na strogim tržišnim pokazateljima. Po njima, SBSP lako može da postane izuzetno profitabilan projekat i Pentagon očekuje da će to biti dobar mamac za narastajuću privatnu svemirsku industriju. Vlada bi mogla da postavi osnovne antene u orbiti do 2016. godine, a da nakon toga pusti privatnike da preuzmu dalji posao. Takav plan bi ograničio vladine troškove na podnošljivih 10 milijardi dolara. Kao što su vizionari i zamislili, džinovski solarni kolektori, postavljeni tako da praktično neprestano budu izloženi Suncu, slali bi putem mikrotalasnih zraka nebrojene megavate energije na Zemlju. Energija bi se prenosila do mreže prijemnika smeštenih na širokim prostranstvima poljoprivrednog zemljišta i na precizno planiranim lokacijama, odakle bi se energija slala u nacionalnu elektromrežu. Konačni cilj je da se postigne da do 2050. godine Amerikanci na ovaj način obezbede makar 10% potrebne energije. Konačno, prema proceni Pentagonovog izveštaja, jedna antena veličine samo jednog kvadratnog kilometra mogla bi da za godinu dana sakupi energiju koja bi bila jednaka celokupnim rezervama nafte u svetu. Trenutno, bezmalo čitava tehnologija za SBSP već postoji, ali za procenjivanje potencijalnog uticaja na okolinu trebaće još godine rada. "Za to vreme će solarni paneli na Zemlji postati još jeftiniji," kaže Robert McConnell, glavni projektant Nacionalne laboratorije za obnovljivu energiju iz Kolorada. "To je dugotrajna aktivnost." Ipak, i pored sve moje pozitivne energije naspram ovakvih planova, sve ovo mi je jako sumljivo. Zato sam rešio da se malo pozabavim njihovim procenama – Pentagonu ne treba slepo verovati, pogotovu kad tako širokogrudo nudi globalnu korist i blagostanje za poreske obveznike. Kako uzveštaj kaže, solarni panel veličine jednog kvadratnog kilometra bi za godinu dana trebalo da sakupi toliko energije da bi ona bila jednaka ukupnoj energiji celokupne svetske nafte. Odmah sam pomislio da je takva procena najobičnije sr..., a to bi i čitavu ovako prezentovanu ideju dovodilo u sumnju. Rešio sam da malo računam – to uvek pomaže u životu. Podaci kažu da Sunce po kvadratnom metru šalje oko 1.365 kilovati energije u Zemljinu orbitu. Prema podacima o efikasnosti buduće svemirske solarne elektrane, koji se nude na sajtu:: (http://www.spacefuture.com/archive/a_fresh_look_at_space_solar_power_new_architectures_concepts_and_technologies.shtml), 1 m2 bi godišnje davao oko 11.957 kWh energije, odakle proizilazi da bi 1 km2 davao 11.957.400.000 kWh godišnje. U tablicama se može naće podatak da 1 kilovatčas iznosi 860 kilokalorija, a da je 1 barel sirove nafte = 42 US galona = 159 litara = 1.462.000 kilokalorija. Po ovogodišnjim procenama http://www.eia.doe.gov/emeu/international/reserves.html, svetske rezerve sirove nafte u poznatim nalazištima iznose oko 1.317.447 miliona barela, ili oko 200 km3. 11.957.400.000 × 860 kCal/kWh = 10.283 milijardi kCal. 1.317 milijardi barela × 1.462.000 kCal/barelu = 1.925.000.000 milijardi kCal. Kada ovu drugu vrednost podelimo sa prvom, dobićemo približno oko 187.000. Dakle, tek za 187 hiljada godina solarni panel bi stvorio dovoljno energije da se izjednači sa energijom svih (poznatih) naftnih izvora na Zemlji. I to pod uslovom da su solarna postrojenja napravljena sa teorijskom mogućnošću hvatanja svih 100% solarne energije. Ako uzmemo da je njihova realistička moć hvatanja, zajedno sa gubicima u prenosu i čuvanju oko 15%, dobićemo zapanjujuću cifru od 1,2 miliona godina! Znači da "ovi" ponovo nešto mute i pokušavaju da nađu opravdanje za enormne troškove kojima zatrpavaju svoje stanovništvo. Dok oni ne odluče da li će da prave elektrane u orbiti oko naše planete, mi ćemo da nastavimo da se borimo sa snegom i grejanjem na naš proveren način – dizanjem temperature svima oko nas. Do izbora ... (17.12.2007.)
|
|
