|
02. sept.. 2008.
I stvaraju. U predmetima koji su slični bojama kojima se pune "markeri" postoje hemikalije koje uspevaju da iz vidljive dnevne svetlosti uzimaju ultraljubičasto zračenje i pretvaraju ga u vidljivu svetlost iste boje kao što su ti predmeti. Dakle, objekat ne samo da emituje (reflektuje) normalnu količinu obojene svetlosti, već aktivno emituje i određenu količinu zračenja iste boje, tako da objekat izgleda "ekstra–obojen", i čak do četiri puta sjajniji nego što bi trebalo. Kompanija Day–Glo Color Corporation iz Klivlenda, jedini je proizvođač onoga što nazivamo dnevnim fluoroscentnim pigmentom. Kao samozvani najveći svetski proizvođač, oni proizvode desetke različitih boja, od "aurora pink" do "saturn yellow". Oni snabdevaju specijalnim pigmentom različite kompanije koje njih i slične boje sipaju u svašta, počev od onih narandžastih signalnih prsluka, zaštitnih oznaka na novčanicama i saobraćajnih znakova, do žutih teniskih i golf loptica i markera za podvlačenje. Ono što se dešava u tim materijalima jeste fluorescencija, prirodan proces, u kome određeni molekuli apsorbuju zračenje jedne energije a reemituju je nazad u vidu zračenja niže energije. [O ovome sam opširnije posao u svojoj knjizi "Molim te objasni mi"] To reemitovano zračenje je pomereno sa nevidljive u vidljivu svetlost. Kako pomenuti molekuli apsorbuju i reemituju energiju? Svi molekuli sadrže veliki broj elektrona koji poseduju određeni iznos energije, karakterističan za svaki određeni molekul. Međutim, ti elektroni (skoro) uvek imaju tendenciju da preuzmu određeni iznos ekstra energije iz spoljašnosti. Molekuli tipičnog pigmenta mogu da sadrže stotine uskovitlanih elektrona različitih energija. Kada projektil ultraljubičastog zračenja (foton) pogodi takav molekul, neki elektroni "upiju" višak energije. (elektron biva pobuđen; tako bar naučnici doživljavaju to stanje). Ali elektron može da drži taj višak energije samo par milijarditih delova sekunde (par nanosekundi), nakon čega je izbacuje nazad, ponovo u vidu zračenja – najčešće u vidu nekoliko fotona niže energije, odn. duže talasne dužine. Sve to jako podseća na rasipanje sačme nakon udarca metka. Takvo zračenje "sačme", koje poseduje donekle nižu energiju od ultraljubičastog zračenja, pada u frekventni opseg zračenja koje ljudsko oko može da vidi: u opseg obojenog svetla. Na taj način molekuli pigmenta apsorbuju nevidljivo zračenje, a reemituju ga u vidu vidljive svetlosti. Dokle god su molekuli pigmenta izloženi ultraljubičastom zračenju – a poseduje ga i dnevna svetlost, i to poprilično – oni će ga apsorbovati i reemitovati u vidu vidljive svetlosti. U slučaju da je pigment, naprimer, narandžast, on će ispuštati zračenje narandžaste boje, a predmet će biti neprirodno super–narandžast – "narandžastiji" nego što što bi to ikad iko očekivao.
1. Cerussit xx (gelb), Baryt xx - Mibladen, Marokko
15.09.2008. Hm.. a ja se odavno bavim mišlju kako sastaviti kod kuće nešto
jednostavno da mogu provjeriti da li neke sunčane naočale zaustavljaju
uv zračenje. Pozdrav Đuro
|
20 STVARI KOJE NISTE ZNALI O SNEGU
|