|
19. 03. 07.Mada potpuno bez mase, čestice svetlosti imaju dovoljno energije da pomeraju pojedine asteroide, i verovatno da ih zavrte toliko jako da ovi mogu čak i da se raspadnu! To okretanje izazvano delovanjem Sunca se u stručnoj literaturi naziva YORP efektom, po prezimenima četvorice naučnika koji su ga predvideli još pre mnogo godina, ponajpre poljski inženjer Ivan Osipowitsch Jarkowsky (još oko 1900.), američki planetni naučnik John A. O'Keefe, ruski astrofizičar V. V. Radžievskii i inženjer NASA Stephen J. Paddack. Prošle nedelje, čak dva tima naučnika su objavila da su posmatrala YORP efekat na delu. U periodu od 2001. do 2005. tim predvođen Stephenom C. Lowryjem, planetnim naučnikom sa Queen's University iz Belfasta, posmatrao je planetu patuljka 2000 PH5, vrlo sličnu nekakvom džinovskom rotirajućem zubu, koja se okreće oko ose jednom u 12 minuta. Ali tokom 4 godine osmatranja, astronomi su uočili da je period rotacije ovog 120 metara velikog asteroida opadao godišnje za oko hiljaditinku sekunde. Ovo svoje zapažanje tim naučnika je objavio prošle nedelje na sajtu prestižnog časopisa "Science".
S druge strane, pišući za sajt drugog velikog časopisa, Nature, tim stručnjaka predvođen naučnikom sa univerziteta u Helsinkiju, Mikkom Kaasalainenom, objavio je da je izmerio ubrzavanje okretanja 1,5 km velikog asteroida, (1862) Apolla. YORP je donekle sličan onom efekatu koji ima vetar kada duva u krila vetrenjače. Čestice svetlosti, fotoni, nemaju masu ali poseduju određeni momenat. Kao što čestice vazduha udaraju u krila vetrenjače, neki fotoni udaraju u asteroid i predaju mu svoju mrvicu momenta. Ali za razliku od vetra i vetrenjače, površina asteroida uspeva da apsorbuje većinu fotona, a da energiju izrači u vidu toplote. "To daje vrlo skromne povratne efekte," priznaje dr Lowrey. Kod jednog nepravilnog objekta kakav je planeta patuljak 2000
PH5, povratne sile deluju u različitim pravcima, vremenom uzrokujući
da asteroid počne da se okreće brže ili sporije. U sledećem članku u časopisu "Science", dr Margot i Partick A. Taylor, diplomac sa Cornella, pišu o tome kako su vodili naučnike u radarskim merenjima i određivanju oblika 2000 PH5, kao i kompjuterske simulacije koja je pokazala način na koji je YORP efekat odgovoran za povećanje brzine okretanja ovog asteroida. Veličina navedene sile najviše zavisi od oblika asteroida i od sastava njegove površine, tako da se rezultati dobijeni simulacijom i posmatranjem razlikuju čak 7 puta, ali dr Margot kaže da su vrlo zadovoljni i time. Naučnici procenjuju da će se za oko pola miliona godina 2000 PH5 okretati duplo brže - za oko 6 minuta, a za 35 miliona - što je ništa ako se zna da je solarni sistem star 4,6 milijardi godina, period rotacije bi mogao da bude samo 20 sekundi. To je mnogo brže nego što se okreće ijedan poznati asteroid, te je sigurno da će se pre toga raspasti. Time se dalje može objasniti trenutna činjenica da jedan od šest poznatih NEO objekata poseduje makar jedan sopstveni satelit. Svi ti asteroidi su premali da bi svojom masom uspevali da zarobe sopstvene satelite, ali zato oni jednostavno mogu da budu delovi koji su se odlomili od njih. To takođe može da objasni zašto ima mnogo više brzookrećućih i sporookrećućih asteroida nego što to predviđa statistika. "Ko bi pomislio da Sunčevo svetlo može da menja brzinu okretanja asteroida?" pita se P. A. Taylor sa Cornella. Sledećeg meseca, Međunarodno astronomsko udruženje će dodeliti planeti patuljku 2000 PH5 zvanični naziv. (11.11.2007.)
|
|
