|
3. april. 2008. Metan je stvarno čudan gas. Tokom sedamdesetih godina, kada su tokom svojih misija "Viking" lenderi pomešali hranljivu supu [1] u kojoj je bio rastvoren radioaktivni izotop ugljenik–14 sa uzorcima Marsovog tla, osetljivi uređaji su registrovali emisiju metana koji je bio zasićen pomenutim izotopom. Čovek koji je osmislio čitav eksperiment, dr Gilbert V. Levin, uzbuđeno je tvrdio da se radi o jasnom dokazu o postojanju života – gas je produkt metabolizma mikroba iz tla, govorio je. Mnogi drugi su ostali uzdržani, jer su verovali da se ovde zapravo radi o slučajnim hemijskim reakcijama reaktivnih hemikalija. Rezultati su i danas diskutabilni za obe strane. Prošle godine, metan se našao u središtu još jednog iznenađujućeg otkrića. Utvrđeno je da zahvaljujuću nekim misterioznim procesima, naša planeta oslobađa ogromne količine metana u svoju atmosferu. Na osnovu eksperimenata sa biljkama posađenim u inkubatorskim komorama, ekstrapolacijom je utvrđeno da je živi biljni svet odgovoran za čitavih 30 procenata čitave emisije metana na planeti.
Ali, sačekaj malo! Otkrića drugog tima naučnika, objavljena prošlog meseca, pokazala su da u komorama za eksperimentalni uzgoj biljaka nema ništa više metana nego u onima u kojima nema vegetacije. U želji da što preciznije utvrde svaki izvor ovog gasa, istraživača su uzgajali biljke iz semenja ali uz pomoć ugljenika–12, a ne običnog ugljenika–12, i pomoću hidroponike a ne iz zemlje, da bi eliminisali metan koji oslobađaju mikroorganizmi iz zemljišta. Njihov zaključak je da takve biljke skoro uopšte ne stvaraju metan. Njihov zaključak je bio da je metan koji je konstatovala prva grupa naučnika bio onaj koji se zatekao u međućelijskom prostoru i u tlu, koje nije propisno degasirano. S druge strane, prva grupa je izjavila da je metana stvara na više načina, u zavisnosti od vrsta biljaka i uslova rasta, koje druga grupa nije razmatrala. U svakom slučaju, biljke koje su rasle u atmosferi ugljenika–13 imaju manje emisione vrednosti metana od biljaka koje su uzgajane u prirodnim uslovima. Ovo je samo podsetnik da samo jedna naučna studija nije dovoljna da donese naučno ispravan stav. Očigledno je da treba da sačekamo dalja istraživanja koja treba da odluče da li su žive biljke glavni proizvođači metana na našoj planeti. Obzirom na značaj konsekvenci, samo nam ostaje da se nadamo da će za rešavanje ove misterije trebati manje vremena od rešavanja misterije života na Marsu.
(04.04.2008.)
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||
Navedeni
rezultati su dočekani sa različitim stepenom šoka i konfuzije. Kako
nam uspeva da previdimo tako ogromno zagađenje nečega što
predstavlja drugi gas po zastupljenosti u pogubnom efektu staklene
bašte? Mora da smo opasno prenebregli neki izvor, poput već
evidentiranog uzgajanja pirinča ili "ispusnih gasova" preživara.
Bilo je potrebno hitno premodelovati klimatske modele. Još gore,
praktične implikacije su izgledale još lošije: produkcija metana će
rasti sa klimatskim otopljavanjem.
