Slika 1

Slika 2

To se zbilo 8.2.1984. godine u 13.07 po Jugoslovenskom vremenu. Možemo događaj sada posmatrati sa dozom ironije ili humora ali te 1984. godine agencija Tanjug je objavila u kratkim crticama gotovo neuočljivu (osim za oči i uši zaljubljenika u kosmos , mada je i među njima bilo mnogo onih koji o tome nisu znali ništa) ali ipak istorijsku vest da je u svemirsko prostranstvo odleteo majušni satelit težak svega 3,295 grama, napravljen od bronze, prečnika 19,5 mm (Slika 1 i 2). Sticajem okolnosti taj smešno mali predmet ućiće u povest kao prvi satelit (nekada) zajedničke nam države. Jer toliko su naši  političari, od “ Vardara pa do Triglava” brinuli o stvarima “iznad naših glava” u nebeskom i kosmičkom prostranstvu, da je eto, u istoriju kao prvi YU satelit ušla za sva vremena jedna obična  – značka! A da nije bilo upornih pokušaja članova astronautičkog i raketnog društva iz Ljubljane (ARK) koje je ime dobilo po tragično poginulom sovjetskom astronautu Vladimiru Komarovu  (Slika 3) ni taj plehani satelitić ne bi brzinom mnogo većom od brzine zvuka “skočio” do orbite i potom se uz zviždanje usijane kapsule vratio nazad, na Zemlju. Inače, prvi YU satelit je u svemir na svom kombinezonu poneo kosmonaut Vladimir Kizim, član posade Sojuza T 10 (Posada je bila mešovita, sovjetsko – indijska. Prvi kosmonaut Indije Rakeš Šarma je poleteo upravo ovom raketom). Kružeći brzinom od 28.000 km/h oko Zemlje i boraveći jedno vreme na Saljutu – 7 prvi jugoslovenski predmet u kosmosu se nakon 63 dana spustio 11.4.1984. godine, četrdesetak kilometra od Arkalika (tačno trajanje leta i geografske kordinate date su na slici 4). Tek tri dana kasnije , pojavile su se i prve Tanjugove vesti za domaću i stranu javnost (TV Ljubljana je u svojoj  udarnoj informativnoj emisiji dala prilog o ateriranju Sojuza T- 10 a u prvom planu je prikazana značka-amblem. Nažalost , verovatno su već tada rukovodstva naših republika bila u dovoljnoj meri zavađena pa se to prelivalo i na medije – koliko mi je poznato osim TV Ljubljane niko drugi nije emitovao taj prilog. Drugi razlog je mnogo banalniji. Malo koga je uopšte bilo briga. Većina onih koji su nešto i načuli, nije uopšte razumela makar i simbolični značaj te male odiseje)

Kliknite na ilustraciju

Slika 3

Ovo nije bio prvi pokušaj “lansiranja”. Dva istovetna “mikro-satelita” (takođe značke društva “Vladimir Komarov”) trebala su da se vinu u orbitu 26.9.1983. godine sa kosmodroma Bajkonur ali je raketa-nosač  imala peh – zapalila se na startnom postolju.

Slika 4

(26.08.2008.)

vrh