Američki spejs šatl nema bukvalno nikakve uređaje za spašavanje posade u slučaju opasnosti i to je jedna od glavnih boljki ove letilice. Od trenutka kad uđu u letilicu na lansirnoj rampi pa dok iz nje ne izađu posle sletanja posade su nemoćne da spasu gole živote napuštanjem iste. S druge strane, za Sovjetski Buran su od samog početka razvijani izuzetno složeni i veoma efikasni sistemi napuštanja broda u slučaju potrebe i o bezbednosti posade se vodilo izuzetno mnogo računa. Na žalost, sve je to bilo uzalud jer ni jedna ljudska posada nikada nije letela Buranom u svemir. No, sada se postavlja pitanje da li bi se posade Burana mogle spasiti ako bi se našle u istim situacijama kao posade Čelindžera i Kolumbije?

Odgovor na ovo pitanje je jako teško dati, posebno zbog toga što Buranovi sistemi zaštite nikada nisu praktično isprobani. Međutim, ne uzimajući u obzir mnoge stvari ovakvo poređenje je ipak moguće, strogo na teoretskoj bazi.

U slučaju Čelindžera je prilično lako odgovoriti. Uzevši u obzir brzinu i visinu na kojoj se on nalazio u trenutku eksplozije može se pretpostaviti da bi posada Burana, u takvoj situaciji, mogla lako da se spasi prostim katapultiranjem iz letilice. Međutim, samo pod uslovom da su ona sama i/ili brodski kompjuter mogli, na osnovu očitavanja instrumenata, da pretpostave da je to zaista neophodno. Dovoljne bi bile 2 ili 3 sekunde pre eksplozije da se bez problema spasu. Ukoliko ne bi pretpostavili da će do eksplozije zaista doći onda im ne bi bilo spasa.

U slučaju Kolumbije mnogo je teže dati precizan odgovor. Još uvek nije utvrđeno šta je bio pravi uzrok nesreće ali pretpostavimo da je to oštećenje termoizolacionih pločica na levom krilu orbitera. Pošto je termoizolacija na Buranu rešena na isti način onda je poređenje moguće. Ovde je takođe od vitalne važnosti utvrđivanje da li je neophodno da posada napusti brod. U slučaju da posada pokuša sa ovako oštećenom letilicom da uđe u atmosferu neminovno bi joj se desilo isto. Spašavanje u tom slučaju ne bi bilo moguće jer bi, pri takvoj brzini i visini, katapultiranje bilo fatalno. Međutim, za Buran je razvijan poseban sistem "čamaca za spasavanje". Sojuz brodovi bi stalno bili stacionirani u orbiti spremni da prihvate posadu i bezbedno je vrate na zemlju u slučaju potrebe. Ako bi se zaključilo da bi ulazak u atmosferu bio suviše rizičan posada bi bez problema bila spasena na ovaj način. Sa samim orbiterom bi, kasnije, mogle da se urade dve stvari. Da se rizikuje i naredi mašini da se sama vrati na Zemlju (gde bi ulazak, za svaki slučaj, bio iznad okeana ili nenaseljenog područja) ili da ostane u orbiti dok ne dođe drugi brod sposoban da izvrši popravke.

Kao što se dâ videti, odgovor na oba pitanja je "da" ali pod izuzetno precizno definisanim uslovima.

Želimo da čujemo vaša mišljenja po ovom pitanju!

(februar 2003.)

vrh