Presek spejs šatla

Space

Kod nas se to zove spejs šatl. Prva reč dolazi od engleskog space, a to je reč koja, kao imenica, znači: prostor, mesto, prored, razmak itd. i konačno vasiona, svemir, kosmos.

Kao prilog ta reč znači prostorni, vasionski, svemirski, kosmički, pa i kosmonautski, a kao glagol razmaknuti, prorediti.

Reč dolazi od strogfrancuskog espace i latinskog spatium, a u engleskom se javlja u 14-om veku.

Nas međutim više zanima reč shuttle.

shuttle

Shuttle je pre svega čunak na razboju i šivaćoj mašini, ali i, što je za nas interesantnije, saobraćajno sredstvo sa kratkom relacijom, te kretanje napred i nazad i prebacivanje po delovima. Uz ovo idu i odgovarajuća glagolska značenja: prebaciti po delovima, kretati tamo-amo itd.

Reč vodi poreklo od srednjeengleskog shittle koja opet dolazi verovatno od staroengleskog scytel bar, bolt. U svakom slučaju u engleskom se javlja u 14. veku. Međutim, kao glagol ona je uvedena u engleski jezik 1550. godine.

Space shuttle

I konačno, 1969. u engleski jezik (pa i druge jezike) uvodi se izraz space shuttle kao naziv za višekratnu svemirsku letelicu koja služi za transport ljudi i opreme između zemlje i svemira.

Postoji inače i izraz šatl diplomatija (Shuttle diplomacy) koji označava pregovaranje između zemlja putem posrednika koji ide (shuttles) od jedne do druge strane te... itd. to nas zapravo ne interesuje.

Znači, spejs šatl je letelica koja se lansira sa lansirne rampe kao raketa, odlazi u orbitu oko Zemlje noseći ljude i raznu opremu, između ostalog i veštačke satelite, a zatim se kao jedrilica spušta na zemlju. Prva takva letelica poletela je 12. aprila 1981. i to je bio spejs šatl Kolumbija.

Ideja za izgradnju spejs šatla potiče iz sredine šezdesetih godina prošlog veka. Naravno, ideja se rodila u američkim vojnim vrhovima i trebalo je to da bude svemirsko transportno vozilo nove generacije koje bi saobraćalo između američkih zemaljskih vojnih baza i velike vojne svemirske stanice.

Nasa je opet imala svoje planove: velika svemirska stanica, lunarne stanice, nuklearna međuplanetarna raketna rampa, a za sve to bilo je potrebno jedno svemirkso taksi vozilo.

Bilo kako bilo Nasa je izgradila pet šatlova. To su: Columbia, Challenger, Discovery, Atlantis i Endeavour. Challenger je eksplodirao 73 sekunde nakon lansiranja 28. januara 1986. i tom prilikom je poginulo svih sedam članova posade. Prvog februara 2003. 16 minuta pre sletanja, eksplodirao je i šatl Kolumbija, takođe sa sedam članova posade. Ovim je Nasina flota šatlova prepolovljena, a izgubljeno je 14 ljudskih života. Time su se letovi šatla definitivno pokazali kao vrlo rizični, jer u 113 dosadašnjih misija bilo je isuviše žrtava. Kada bi na svakih 100-tinak letova pao jedan avion imali bismo svakog dana dvadesetak avionskih nesreća.

Ova zadnja nesreća desila se na žalost mnogih i na radost nekih. Kažu da Iračani likuju jer je Ameriku snašao božji gnev. K'o da i u toj Americi i u tom Iraku dnevno ne pogine više ljudi u saobraćanim nesrećma nego u svim nesrećama šatlova. Naravno, sve nesreće koje pogode moćne samo ih osnaže i brzo će ponovo poleteti neki drugi šatlovi. I to je dobro, jer od tog ipak ima koristi ceo svet.

A znate li da i Rusi imaju svoj spejs šatl? Imaju, zove se Buran, ali nikad nije poleteo iz ekonomskih razloga (vidite komentar). Pročitajte priču o Buranu.

(februar 2003.)

vrh