Prošle, 2002. godine, 8. oktobra, Kraljevska Švedska Akademija nauka je odlučila da polovinu Nobelove nagrade za fiziku 2002. godine dobiju:

·      Raymond Davis Jr. (1914), Ministarstvo za fiziku i astronomiju, Univerzitet u Pennsylvaniji, Philadelphija, S.A.D. i

·      Masatoshi Koshiba (1926), Međunarodni centar za fiziku elementarnih čestica, Univerzitet u Tokiyu, Japan

"... za pionirski doprinos u astrofizici, posebno u otkrivanju kosmičkih neutrina",

a da drugu polovinu nagrade dobije:

·      Riccardo Giacconi (1931), Udruženje univerziteta Inc., Washington DC, S.A.D.

"... za pionirski doprinos astrofizici i otkrivanju izvora kosmičkog X – zračenja".

Dva nova prozora u kosmos

Zemlja se neprestano nalazi na putu neprekidnoj bujici kosmičkih čestica i drugih vrsta zračenja. Ovogodišnji Nobelovi laureati[1] iz fizike su pomoću najmanjih delića kosmosa uvećali naša znanja o onim najvećim: Suncu, zvezdama, galaksijama i supernovama. Ta nova znanja će trajno izmeniti našu sliku kosmosa.

Ranih tridesetih godina prošlog veka Wolfgang Pauli (Nobelova nagrada za fiziku 1945.) je predvideo misteriozne čestice nazvavši ih neutrinima ali je moralo proći još čitavih 25 godina dok njihovo postojanje nije dokazano (Hrederick Reines, Nobelona nagrada 1995.). Razlog tome je svojstvo neutrina, koji se rađaju u fuzionim procesima na Suncu i drugim zvezdama gde se vodonik pretvara u helijum, da skoro nikako ne reaguju sa materijom, te ih je skoro nemoguće detektovati. Na primer, svake sekunde hiljade milijardi neutrina prolazi kroz svakog od nas, a da mi toga nismo svesni. Zato je Raymond Davis Jr. konstruisao potpuno nov tip detektora u obliku džinovskog rezervoara sa 600 tona tečnosti smeštenog u dubine podzemnog rudnika da bi se izbegle smetnje u detekciji. U periodu od preko 30 godina mukotrpnog rada, uspeo je da sakupi preko 2.000 neutrina dospelih sa Sunca, dokazavši time da je nuklearna fuzija ta koja obezbeđuje energiju na Suncu. Grupa istraživača predvođena Masotoshi Koshibom na drugiom džinovskom detektoru, nazvanom Kamiokande, u Japanu, uspela je da potvrdi Devisove rezultate. Uspeli su i da 23. februara 1987. otkriju neutrine potekle iz udaljene eksplozije supernove. Uspelo im je da 'uhvate' 12 od ukupno 10¹⁶ neutrina (10.000.000.000.000.000) koji su prošli kroz osetljivi detektor. Rad Davisa i Koshibe nas je doveo do neočekivanih otkrića i do otvaranja novog polja istraživanja, neutrinske astronomije.

Sunce kao i sve ostale zvezde emituje elektromagnetno zračenje u različitim osezima talasnih dužina – i u vidljivom domenu i u nevidljivom, npr. domenu X–zračenja. Pošto Zemljina atmosfera snažno apsorbuje X–zrake, za istraživanje kosmičkog X–zračenja neophodno je izneti instrumente u kosmos. Riccardo Giacconi je konstruisao baš takav instrument. Prvi je kome je uspelo da otkrije izvor X–zračenja van Solarnog sistema i prvi koji je dokazao da kosmos poseduje pozadinsko zračenje X–zraka. Takođe, prvi je otkrio izvore X–zračenja, za koje danas mnogi astronomi veruju da kriju crne rupe. Prof. Giacconi je konstruisao i prvi teleskop X–zraka, koji nam je pružio totalno novu – i jasniju – sliku kosmosa. Njegov naučni doprinos danas leži u temeljima astronomije X–zraka.

(januar 2003.)

vrh