Dipl. ing. Drago I. Dragović dragovic@net.yu

Knjige D. Dragovića: "Molim te objasni mi" "Kalendar kroz istoriju"

Kada je u pitanju jedinica za prenos informacija bit, onda njeni umnošci sa prefiksima kilo–, mega–, giga–, tera– i drugi nemaju uobičajeno značenje, kao potencije broja 1.000. Umesto toga, oni predstavljaju potencije osnove 1.024 (2 na 10, 210).

Zato kažemo da kilobajt (kB) ima 1.024 bajta, a megabajt (MB) je 1.024 puta veći (tačnije 1.048.567 bajta). Prema tome, 2 "mega" ima 2.048 kilobajta.

Konfuzija je nastala uglavnom iz komercijalnih razloga, kada su se neke kompanije u nekim slučajevima ogrešile o konvenciju o binarnoj osnovi (potencije broja 1.024) i zamenile je standardnom, decimalnom konvencijom, baziranom na potencijama broja 1.000. Da bude gore, mešavinom ta dva sistema stvoren je specijalni tip "digitalnih špageta", koji su imali termin "megabajt memorije", od 1.024.000 bajta. To se desilo kada je IBM duplirao kapacitet svog 3 1/2" mikroflopija sa 720 kB na 1440 kB i to naširoko reklamirao kao "1,44 MB" (umesto "1,40625 MB" ili "1,4 MB").

U decembru 1998. godine Međunarodna komisija za elektrotehniku (International Electrotechnical Commission – IEC) je pokušala da uvede reda na taj način što je predložila kilobinarni sistem jedinica, po kome bi se umesto oznake kilobajt za 1.024 bajta koristio kibibajt (KiB). Mada je predlog dosta davno dostavljen, nema naznaka da se igde ikada upotrebljavao.

Polazeći od činjenice da je "b" oznaka za bit, a da je "B" zapravo bajt (8 bita), bilo je pojedinačnih pokušaja da se malo slovo "k" koristi za 1.000, a veliko "K" za 1.024 ali je to odbačeno jer se kosilo sa već postojećom klasifikacijom mera.

Pročitajte komentar na ovaj članak: Ne slažem se

(septembar 2004.)

vrh