Astronomski magazin - HOME

am@astronomija.co.rs
 
 
Zanimljivosti
 

Sadržaj AM

 
astronautika
Šta još sve ne znamo?

Komentari

Dipl. ing. Drago I. Dragović
dragovic@net.yu

14.4.2007.

Nedavno sam u časopisu "Wired" pročitao veoma zanimljiv tekst, u kome je autor John Hodgman na svoj način pokušao da klasifikuje još uvek nerešene zagonetke koje muče savremenog čoveka.

 Kliknite na snimak  
John_Hodgman.jpg (40591 bytes)
John Hodgman

Podsetio je da je oko 1900. godine, u vreme Williama Thomsona, Prvog barona od Kelvina [1], većina svetskih naučnika i mislilaca bila ubeđena da su skoro sve misterije u svetu fizike manje–više razrešene. Ostala su neka sporedna pitanja, vezana za svojstva svetlosti i zračenje crnog tela, koje je sâm Kelvin opisao kao dva tamna oblačka na čistom nebu znanja – možda nedikučiva, u suštini trivijalna, i ako ih gledaš na pravi način, dobiće oblike malih pufnastih mačića.

Jadni ljudi nisu ni mogli da pretpostave da će ta dva oblačića da donesu razorne oluje u nauci. Rešavanje problema svetlosti je dovelo do Teorije relativnosti, a razumevanje zračenja je pokazalo put ka kvantnoj mehanici. Danas, nakon samo 107. godina, znamo toliko novoga! Ali u ovo vreme velikih i svakodnevnih otkrića u svim oblastima nauke, svi pomalo postajemo slični: neradoznali, samozadovoljni i mlitavi i leškarimo udobno zavaljeni u naše svakodnevice i blazirano gledamo kako se ti ludi naučnici tamo negde mačuju sa problemima radi naše zabave.

Pošto smo zakljčili da (nažalost) nema svetih gralova i zmajeva, potraga za velikim odgovorima je postala definicija naše vrste. Kako je od nežive materije nastao život? Šta je san i zašto nam je toliko potreban? Zašto je vreme toliko različito od ostalih dimenzija? itd. Lord Kelvin nas je naučio da dolaženjem do pravih odgovora možemo da promenimo naše viđenje sveta, što u budućnosti može da nas uzdigne, ali i obriše. To je razlog, bez obzira na to šta drugi govorili, zbog koga je biti radoznao najhrabriji ljudski čin, pored skakanja padobranom.

Ja ću ovde (za sada) samo da nabrojim neka pitanja na koja se još čekaju valjani odgovori. Ako se nekome od vas koji čitate ovo neko od njih učini BAŠ interesantnim, i ukoliko to poželi još neko, javite, i napisaću o tome malo opširnije i nadam se, jasnije. Ja sam čitao neka detaljnije obrađena pitanja i neke komentare na njih, i odmah mogu da kažem da je većina veoma interesantna i intrigantna.

Dakle, evo nekih pitanja:

§      Šta se nalazi u Zemljinom jezgru?
§      Da li je vreme iluzija?
§      Šta se desilo sa neandertalcima?
§      Kako od oplođenog jajeta postane čovek?
§      Zašto spavamo?
§      Odakle je došao život?
§      Zašto placebo funkcioniše?
§      Kako udaljene čestice komuniciraju?
§      Kako posmatranje može da utiče na ishod eksperimenta?
§      Gde su moji ključevi? (Nije šala!!!)
§      Od čega se sastoju vasiona?
§      Koja je svrha nekodiranih delova DNK?
§      Da li šume usporavaju ili ubrzavaju globalno zagrevane?
§      Šta biva sa informacijama u crnoj rupi?
§      Šta izaziva ledena doba?
§      Kako mozak izračunava pokret?
§      Zašto su polovi suprotni?
§      Kako mozak stvara svest?
§      Zašto su osnovi fizike tako složeni?
§      Kako je nastao ljudski govor?
§      Zašto ne možemo da predvidimo vreme?
§      Zašto ne razumemo turbulenciju?
§      Zašto se (budale) zaljubljuju?
§      Da li je univerzum sačinjen od informacija?
§      Zašto neke bolesti prelaze u pandemije?
§      Zašto umiremo kada dođe vreme za to?
§      Šta je uzrok gravitacije?
§      Mogu li matematičari da dokažu Riemannovu hipotezu?
§      Zašto nam ne rastu drugi delovi tela?
§      Zašto još uvek imamo velika pitanja bez odgovora? 


 

[1] Britanski matematičar i fizičar (1824–1907), možda najveći naučnih svoje epohe. Sa J. P. Jouleom je otkrio relaciju između mehaničke energije i toplote, godine 1848. je predložio apsolutnu temp. skalu koja danas nosi njegovo ime, proučavao je elekrtodinamička svojstva metala, teoriju elastičnosti i oscilatorna svojstva električnih pražnjenja. Sa nemačkim fizičarem H. L. F von Helmholtzom je odredio starost Sunca i izračunao energiju koju otpušta.

 

(14.04.2007.)


Komentar?

Vaše ime:
Vaša e-mail adresa:
Predmet:
Vaš komentar:

vrh

 

 

AM Index
 
priključite se

PLUTONISANJE

Ples bolida Zanimljiova animacija bolida

Hoking snima 3D film, a Yahoo pravi vremensku kapsulu

Koliko je zapravo nebo veliko?

Koliko je zapravo Mesec veliki?