Novembarsko zvezdano nebo

Aleksandar Iličić E-mail: acika@uns.ns.ac.yu

        Iako Mars biva svakim danom sve dalje od nas, nastavlja da prilvlači pažnju zbog svog, povoljnog položaja kojeg i dalje zauzima. Lagano se krećući sazvežđem Vodolije on svojim sjajem dominira večernjim nebom prema jugozapadu. Na kraju meseca zalaziće nešto malo po ponoći. Sjaj će mu biti -0.5 magnitude a prečnik vidljivog diska će mu meriti 11 uglovnih sekundi sto je više od dva puta manje nego kada nam je bio najbliže, krajem avgusta. Još jedna planeta će se ovoga meseca pojaviti na večernjem nebu. To je sjajna Venera koja će iz večeri u veče biti sve uočljivija pri jugozapadnom horizontu. Zbog položaja ekliptike prema horizontu neće mnogo otskočiti na nebu već ćemo za tako nešto morati sačekati zimske dane. Saturn se pojavljuje u večernjim časovima samo par sati po zalasku Sunca. Nastavlja da nam se lagano približava pa će, sa svojim prstenom, biti sve povoljniji za posmatranje kako se noći smenjuju.Trenutno je i dalje u sredini sazvežđa Blizanaca odakle nam baca sjaj od tačno nulte magnitude. Prvi i najveći gasni džin, Jupiter se pojavljuje zajedno sa krajem sazvežđa Lava, 5 sati posle Saturna i sat ipo po ponoći. Sa sjajem od oko -2.0 magnitude vraćaće nam sa Sunca tačno 5 puta više svetlosti od Saturna. Zajedno sa svoja četiri meseca biće povoljan samo za posmatranja neposredno pre svitanja. Maleni i brzi Merkur i dalje biva suviše blizu Sunca da bi bio vidljiv. Dve daleke planete Uran i Neptun definitivno sustiže Sunce. Još koje veče moći će da se pogledaju pre nego što nestanu sa jesenjeg neba.

Vreme Vodolije traje i dalje

    Nešto zbog same njegove veličine a više zbog naglog skraćenja obdanice, koje je karakteristično za ovaj period jeseni, centralnu zodijačku poziciju na večernjem nebu nastavlja da drži sazvežđe Vodolije. Time je ovo prostrano sazvežđe prisvojilo cela dva meseca, prošli i ovaj. Od zanimljivih objekata ovde treba izdvojiti sjajno mesijeovo kuglasto jato M2 i nama najbližu palnetarnu maglinu, NGC 7293 poznatiju po popularnom nazivu Heliks. Vodolija je u ovom periodu i dodatno u centru pažnje jer baš ovde zatičemo sjajnog Marsa.

Krilati zvezdani konj

      Tačno iznad nebeske figure Vodolije lako se uočavaju četiri sjajne zvezde koje formiraju gotovo pravilan kvadrat. Ovaj zvezdani oblik koji je među posmatračima noćnog neba poznat kao veliki pegazov kvadrat je dobro znan svakome ko je makar malo motrio na jesenje zvezdano nebo. Ova pravilna zvezdana figura čini osnovu sazvežđa Pegaza, mitološkog krilatog konja. Posmatrajući Enif ili e (deltu Pegaza) kao zvezdu na njušci zajedno sa par sjajnijih zvezda koje formiraju vrat vidi se da je ovaj krilati konj okrenut natraške, leđima prema jugu. Na figuru Pegaza se prema istoku naslanjaju sazvežđa koja nose imena po ostalim junacima mita o Perseju. Tako u blizini nalazimo Andromedu, Kasiopeju, Kita i na kraju naravno i samog glavnog junaka Perseja.

Riznica zvezdanih jata

       Upravo je sazvežđe Perseja posebno bogato zvezdama jer se preko njega proteže nebeska projekcija naše galaksije - Mlečni Put. U tom smislu je posebno interesantna okolina njegove najsjajnije zvezde Mirfaka. Ipak najpoznatija zvezda ovog sazvežđa je b (beta) Perseja ili Algol, inače pomračujuća promenljiva. U Perseju se uočava jos jedan zvezdani dragulj koji se jasno vidi golim okom. To je dvostruko otvoreno zvezdano jato c i h (hi i ha) Perseja, jedino ovakve vrste i jedno od najlepših za posmatranje malim uvećanjima. Persej nas dalje svojim oblikom usmerava na još jedan nebeski dragulj. Radi se o otvorenom zvezdanom jatu Plejada ili Vlasića u sazvežđu Bika. Čine ga sedam zvezda vidljivih golim okom skupljenih na rastojanju manjem od dva Mesečeva prečnika. U lepoti Plejada ćemo zbog njihove visine na nebu moći uživati sve do kraja zime. Nešto malo prema horizontu je sjajni Aldaberan u čijoj okolini lako možemo primetiti sjajniju grupu zvezda. One čine otvoreno zvezdano jato Hijada koje je i posebno interesantno po tome sto je jedno od nama najbližih.

Ostale nebeske slike

       Nebeska oblast južno i istočno od Vodolije obuhvata sazvežđa Južne Ribe, Kita i Riba uključujući i najdominantnijeg zvezdanog stanovnika ove inače u proseku tamne oblasti, zvezdu Fomalhaut koji predstavlja alfu Južne Ribe. Zapadno od Vodolije su sazvežđa koja su prošla kulminaciju i primakla se horizontu spremajući se na zalazak: Severna Kruna, Herkul i malo iznad Orao. Prema severu vrh neba zauzimaju Cefej, Kasiopeja i Zirafa. Nešto niže prema istoku, ispod Perseja su se već pojavili Kočijas i Bik.

Pomračenje Meseca - novembar 2003

        U noći sa 8. na 9. desiće se pomračenje Meseca koje će biti vidljivo iz naših krajeva. Pojava počinje 8. u 23:15 po lokalnom vremenu kad Mesec počinje da ulazi u polusenku Zemlje. U punu senku Mesec će početi da ulazi u 00:33, dok će zatim totalitet trajati od 02:06 do 02:31. Na kraju Mesec potpuno izlazi iz senke Zemlje u 05:22. Iako sama pojava nije toliko retka ipak je svaki put iznova zanimljivo pogledati kako će izgledati zamračen Mesec, posebno ako nas vremenski uslovi posluže!

Leonidi 2003

        Kao i svakog novembra i ovoga je pred nama je meteorski pljusak Leonida, događaj koji astronomi amateri sa nestrpljenjem očekuju cele godine. Maksimum meteorske kiše bi se trebao desiti u noćima 16./17. ili 17./18. kada će Zemlja prolaziti kroz ostatke periodične komete 55 P/Tempel-Tuttle koja je pre pet godina ponovo presekla Zemljinu putanju nakon 33 godine. Prognoze za ovu godinu su nisu baš obećavajuće a i Mesec u poslednjoj četvrti će dodatno kvariti ugođaj. Ipak nadu u neku lepu nebesku predstavu niko nam ne može oduzeti.

Do decembra pozdravi svima i vedro nebo!!! :)

vrh