NEDELJNI PODSETNIK
2. jul
Asteroid Juno stacionaran
4. jul
Zemlja u afelonu
5. jul
Merkur u superiornoj konjunkciji
7. jul
Venera u silaznom èvoru.
PLANETE
MERKUR (-1.8mag)
Merkur je veoma teško vidljiv u rano jutro, neposredno pre izlaska Sunca.
Ove nedelje se nalazi u superiornoj konjukciji.
VENERA (-3.9mag.)
Venera se nalazi nisko na istoku izlazeæi nešto više od pola sata pre
Sunca.
MARS (-1.4mag.)
Mars poèetkom ovog meseca izlazi oko ponoæi i sjaji -1.4mag.
što je ravno
Sirijusu. I ovog meseca Marsova magnituda æe se duplirati, dok
æe se preènik
diska poveæati sa 17" na 22" do kraja meseca.
JUPITER (-1.8mag.)
Zalazi oko dva sata nakon Sunca. Jupiter æe se 2-og. jula nalaziti 4
stepena udaljen od Meseca
SATURN (0.0mag.)
Nije vidljiv.
URAN (5.7mag)
Uranov disk trenutno iznosi 3.7" pri èemu je lako uoèiti zeleno plavu
boju planete. Nalazi se u sazvežðu Vodolije nešto manje od od 4 stepena
udaljen od 4-te magnitude Theta Aquarii zvezde.
NEPTUN (7.8mag.)
Neptun izlazi iznad horizonta oko 10 sati uveèe poèetkom jula i nalazi se
sazvežðu Jarca, 1.5 stepen udaljen od zvezde 4-te magnitude Theta Capricorni u
gornjem delu sazvežða. Planetin disk iznosi 2.3".
PLUTON (13.8mag.)
Pluton je vidljiv uz pomoæ 8" teleskopa i veoma tamnog neba. Pluton se
trenutno nalazi 2, stepena severno od Eta Ophiuchi (2 mag.).
KOMETE
30. jun
C/2001 Q4 (NEAT)
R.A. 3 32.5
DEC. -35 31.7
Delta 4.592
Elong. 72.7
Mag.13.2
C/2001 RX 14
R.A. 11 42.9
DEC. 00 04.5
Delta 2.817
Elong. 78.3
Mag. 13.2
METEORI
**********
ASTEROID
|
Kretanje Veste u
periodu od 24. marta do24. juna |
30. jun
VESTA
6.4 mag. Devica (Virgo) 1.9 aj
ang. vel. 0.66"
disk ilum. 94.30%
R.A. 12 37.2
DEC. 4 10.5
VICTORIA
8.4 mag. Zmijonosa (Ophiuchus)
0.9 aj
ang. vel. 0.34"
disk. ilum. 98.80%
R.A. 16 57.8
DEC. -13 41.6
Krajem marta i poèetkom
aprila asteroid Vesta postaje vidljiva skoro golim okom. Naæi
je meðu mnogim objektima u sazvežðu
Device i nije baš tako lako. Asteroid Vesta je
èetvrti otkriveni asteroid nakon Juno, Ceres i Pallas pa
iako je Vesta manja od asteroida Ceres i Pallas, Vesta drži
rekord najsvetlijeg asteroida na nebu. Razlog tome je visoki albedo,
odnosno površina Veste je svetla za razliku od veæine
ostalih asteroida
èija je površina tamna.
Dok Mesec reflektuje svega 6% svetlosti koja na njega
pada, asteroid Vesta reflektuje èitavih 38% svetlosti
sa
svoje površine.
Ove sezone Vesta je najbliža Zemlji 26-og marta kada
æe sjajiti kao 5.9mag. zvezda u sazvežðu Device,
odmah ispod 5.0mag. zvezde Rho Virginis.
U to vreme Vesta je takoðe u opoziciji
te izlazi u isto vreme kada Sunce zalazi.
Za lov na Vestu najbolje je sacekati oko 11 sati uveèe,
da bi se Devica i Vesta popeli dovoljno visoko na nebu. Naðite
zvezde Delta Virginis i Epsilon Virginis u sazvežðu
Device koje "uramljuju" sazvežðe i na otprilike pola puta
izmeðu ove dve zvezde nalaziæe se
asteroid Vesta. Dvogled bi bio dovoljan za nalazenje ovog 538
km. velikog objekta koji orbitira iza Marsa.
|
PROMENLJIVE
ZVEZDE
***********
MINIMALNOST
ALGOLA
30 jun - 18:47ut
03 juli - 15:36ut
06 juli - 12:25ut
JUPITEROVA
VELIKA
CRVENA TAÈKA
30. jun
6:39ut, 16:34ut
01. jul
2:30ut, 12:26ut, 22:22ut
02. jul
8:18ut, 18:14ut
03. jul
4:10ut, 14:05ut
04. jul
0:01ut, 9:57ut, 19:35ut
05. jul
5:49ut, 15:45ut
06. jul
1:40ut, 11:36ut, 21:32ut
07. jul
7:28ut, 17:24ut
Vreme dato u UT kada centar VCT treba da
preðe preko
Jupiterovog centralnog meridijana. Ova predviðanja podrazumevaju da se VCT
nalazi u Jupiterovom sistemu II na longitudi
od 80 stepeni. Ako se VCT pomeri,
preæi æe meridijan 1 2/3 minute kasnije za svaki stepen longitude veæe od 80-og
stepena ili 1 2/3 minute ranije za svaki stepen manje od 80 stepeni.
JUPITEROVI
MESECI
Svakih šest godina orbite
Jupiterovih satelita su okrenute ivicom prema Zemlji, tako da je moguæe
videti kako sateliti idu jedan ispred ili iza drugog. Ove uzajamne okultacije i
eklipse traju mesecima i novi ciklus je poèeo novembra
meseca. Naravno ovi dogaðaji ne mogu biti viðeni
sa svih geografskih širina, tako da se neki vide iz
Amerike neki iz Evrope a neki iz drugih delova Zemlje. Iz tog razloga vreme je
dato u Univerzalnom vremenu. Ovi dogaðaji su odlièna
šansa za testiranje teleskopa, optike i kolimacije. Svaki
satelit predstavlja disk velièine jedne uglovne sekunde
tako da i delimièna okultacija pruža
šansu za "dvojnu zvezdu" èija se
orijentacija i razmak drastièno menja u svega par minuta.
U "Podsetniku" æe biti izneti svi
detalji ovih dogadjaja.
Meseci su oznaèeni sa:
I za Io
II za Europa
III za Ganymede
IV za Calisto
Dogaðaji su oznaèeni
sa:
o - okultacija
e - eklipsa
P - prstenasta
T - totalna
u ostalim sluèajevima je delimièna.
Magnituda u procentima je koliko æe
se smanjiti svetlost satelita koji prolazi kroz senku drugog satelita. U sluèaju
prstenaste okultacije, magnituda je zapravo odnos preènika
dva tela.
Poslednja kolona u tabeli je trajanje prstenaste okultacije ili
totalne okultacije (ako je i jedna od ove dve u pitanju) u sekundama.
Vremena su data u UT formatu.
DATUM
POÈETAK
KRAJ DOGAÐAJ
MAG
% TRAJANJE |
30
jun 09:03 09:10 III o I 55%
30 jun 13:45 13:48 II o I 77%
03 jul 01:03 01:17 IV o II T - 61 sek.
03 jul 10:09 10:14 I o III 48%
03 jul 19:37 19:43 II o III P 59% 90 sek.
04 jul 02:55 02:59 II o I P 86% 15 sek.
06 jul 13:19 13:27 III e II T - 8 sek.
07 jul 12:16 12:22 III o I 86%
07 jul 16:06 16;09 II o I 83% |
VIDLJIVA STRANA MARSA
Da bi uporedili šta vidite na Marsu sa mapom, potrebno je
da znate koju stranu planete gledate. Drugim reèima potrebno je da znate gde je
Marsova longituda, zamišljena linija kroz centar diska od pola do pola.
Ova centralna-meridian linija je data u donjoj tablici u
0:00ut za odreðeni datum. Da biste je našli u svako drugo Univerzalno Vreme dodajte
14.62 stepena za svaki sat i 0.244 stepena za svaki minut od 0:00 ut. Ako
dobijete 360 stepeni, oduzmite 360 stepeni. Rezultat je taèan do jednog stepena.
Primer:
20-og juna u 3:17ut centralna-meridian latituda je 290
stepeni.
Poreðenje sa mapom æe pokazati da
æe Syrtis Major u to
vreme biti taèno u centru Marsovog diska.
30. jun -
147 stepena
01. jul - 138 s.
02. jul - 128 s.
03. jul - 119 s.
04. jul - 109 s.
05. jul - 100 s.
06. jul - 90
s.
07. jul - 81
s.
vrh
|