HOME

am@astronomija.co.yu

2003

Nedeljne Vesti

 

 


 

Sadržaj AM

 

nedeljni podsetnik  

30 jun - 7. jul 2003.

 
   
 Uredio Skok Planete
Komete
Meteori
Asteroidi
Promenljive
Algol
VCP
Sateliti Jupitera

Mars
Siniša Lavrnja
vandergraaf@sympatico.ca

NEDELJNI PODSETNIK    

2. jul
Asteroid Juno stacionaran 

4. jul
Zemlja u afelonu

5. jul
Merkur u superiornoj konjunkciji 

7. jul
Venera u silaznom èvoru. 

 PLANETE 

MERKUR (-1.8mag)
Merkur je veoma teško vidljiv u rano jutro, neposredno pre izlaska Sunca. Ove nedelje se nalazi u superiornoj konjukciji.  

VENERA (-3.9mag.)
Venera se nalazi nisko na istoku izlazeæi nešto više od pola sata pre Sunca. 

MARS (-1.4mag.)
Mars poèetkom ovog meseca izlazi oko ponoæi i sjaji -1.4mag. što je ravno Sirijusu. I ovog meseca Marsova magnituda æe se duplirati, dok æe se preènik diska poveæati sa 17" na 22" do kraja meseca. 

JUPITER (-1.8mag.)
Zalazi oko dva sata nakon Sunca. Jupiter æe se 2-og. jula nalaziti 4 stepena udaljen od Meseca 

SATURN (0.0mag.)
Nije vidljiv.

URAN (5.7mag)
Uranov disk trenutno iznosi 3.7" pri èemu je lako uoèiti zeleno plavu boju planete. Nalazi se u sazvežðu Vodolije  nešto manje od od 4 stepena udaljen od 4-te magnitude Theta Aquarii zvezde. 

NEPTUN (7.8mag.)
Neptun izlazi iznad horizonta oko 10 sati uveèe poèetkom jula i nalazi se sazvežðu Jarca, 1.5 stepen udaljen od zvezde 4-te magnitude Theta Capricorni u gornjem delu sazvežða. Planetin disk iznosi 2.3".  

PLUTON (13.8mag.)
Pluton je vidljiv uz pomoæ 8" teleskopa i veoma tamnog neba. Pluton se trenutno nalazi 2, stepena severno od Eta Ophiuchi (2 mag.).

 KOMETE

30. jun 

C/2001 Q4 (NEAT)
R.A. 3 32.5
DEC. -35 31.7
Delta 4.592
Elong. 72.7
Mag.13.2 

C/2001 RX 14
R.A. 11 42.9
DEC. 00 04.5
Delta 2.817
Elong. 78.3
Mag. 13.2

 METEORI

**********

 ASTEROID

Kretanje Veste u periodu od 24. marta do24. juna

30. jun 

VESTA
6.4 mag. Devica (Virgo) 1.9 aj
ang. vel. 0.66"
disk ilum. 94.30%
R.A. 12 37.2
DEC. 4 10.5 

VICTORIA
8.4 mag. Zmijonosa (Ophiuchus)
0.9 aj
ang. vel. 0.34"
disk. ilum. 98.80%
R.A. 16 57.8
DEC. -13 41.6   

Krajem marta i poèetkom aprila asteroid Vesta postaje vidljiva skoro golim okom. Naæi je meðu mnogim objektima u sazvežðu Device i nije baš tako lako. Asteroid Vesta je èetvrti otkriveni asteroid nakon Juno, Ceres i Pallas pa iako je Vesta manja od asteroida Ceres i Pallas, Vesta drži rekord najsvetlijeg asteroida na nebu.

Razlog tome je visoki albedo, odnosno površina Veste je svetla za razliku od veæine ostalih asteroida èija je površina tamna. Dok Mesec reflektuje svega 6% svetlosti koja na njega pada, asteroid Vesta reflektuje èitavih 38% svetlosti sa svoje površine.

Ove sezone Vesta je najbliža Zemlji 26-og marta kada æe sjajiti kao 5.9mag. zvezda u sazvežðu Device, odmah ispod 5.0mag. zvezde Rho Virginis.

U to vreme Vesta je takoðe u opoziciji te izlazi u isto vreme kada Sunce zalazi.

Za lov na Vestu najbolje je sacekati oko 11 sati uveèe, da bi se Devica i Vesta popeli dovoljno visoko na nebu. Naðite zvezde Delta Virginis i Epsilon Virginis u sazvežðu Device koje "uramljuju" sazvežðe i na otprilike pola puta izmeðu ove dve zvezde nalaziæe se asteroid Vesta.  Dvogled bi bio dovoljan za nalazenje ovog 538 km. velikog objekta koji orbitira iza Marsa.

 PROMENLJIVE ZVEZDE

***********

 MINIMALNOST ALGOLA

30 jun - 18:47ut
03 juli - 15:36ut
06 juli - 12:25ut

 JUPITEROVA VELIKA CRVENA TAÈKA      

Više o pojasevima i zonama na Jupiteru
GRS = Great Red Spot (Velika crvena pega)

30. jun
6:39ut, 16:34ut

01. jul
2:30ut, 12:26ut, 22:22ut

02. jul
8:18ut, 18:14ut

03. jul
4:10ut, 14:05ut

04. jul
0:01ut, 9:57ut, 19:35ut

05. jul
5:49ut, 15:45ut

06. jul
1:40ut, 11:36ut, 21:32ut

07. jul
7:28ut, 17:24ut

Vreme dato u UT kada centar VCT treba da preðe preko Jupiterovog centralnog meridijana. Ova predviðanja podrazumevaju da se VCT nalazi u Jupiterovom sistemu II na longitudi od 80 stepeni. Ako se VCT pomeri, preæi æe meridijan 1 2/3 minute kasnije za svaki stepen longitude veæe od 80-og stepena ili 1 2/3 minute ranije za svaki stepen manje od 80 stepeni.  

 JUPITEROVI MESECI

Svakih šest godina orbite Jupiterovih satelita su okrenute ivicom prema Zemlji, tako da je moguæe videti kako sateliti idu jedan ispred ili iza drugog. Ove uzajamne okultacije i eklipse traju mesecima i novi ciklus je  poèeo novembra meseca. Naravno ovi dogaðaji ne mogu biti viðeni sa svih geografskih širina, tako da se neki vide iz Amerike neki iz Evrope a neki iz drugih delova Zemlje. Iz tog razloga vreme je dato u Univerzalnom vremenu. Ovi dogaðaji su odlièna šansa za testiranje teleskopa, optike i kolimacije. Svaki satelit predstavlja disk velièine jedne uglovne sekunde tako da i delimièna okultacija pruža šansu za "dvojnu zvezdu" èija se orijentacija i razmak drastièno menja u svega par minuta.

U "Podsetniku" æe biti izneti svi detalji ovih dogadjaja.

Meseci su oznaèeni sa:
I za Io
II za Europa
III za Ganymede
IV za Calisto

Dogaðaji su oznaèeni sa:
o - okultacija
e - eklipsa
P - prstenasta
T - totalna
u ostalim sluèajevima je delimièna.

Magnituda u procentima je koliko æe se smanjiti svetlost satelita koji prolazi kroz senku drugog satelita. U sluèaju prstenaste okultacije, magnituda je zapravo odnos preènika dva tela.

Poslednja kolona u tabeli je trajanje prstenaste okultacije ili totalne okultacije (ako je i jedna od ove dve u pitanju) u sekundama. Vremena su data u UT formatu.

DATUM      POÈETAK    KRAJ           DOGAÐAJ        MAG %      TRAJANJE

30 jun      09:03    09:10      III o I         55%
30 jun      13:45    13:48      II o I          77%
03 jul      01:03    01:17      IV o II  T       -       61 sek.
03 jul      10:09    10:14      I o III         48%
03 jul      19:37    19:43      II o III  P     59%      90 sek.
04 jul      02:55    02:59      II o I   P      86%      15 sek.
06 jul      13:19    13:27      III e II  T      -        8 sek.
07 jul      12:16    12:22      III o I         86%
07 jul      16:06    16;09      II o I          83% 

 VIDLJIVA STRANA MARSA

Veæa slika 31 k

Da bi uporedili šta vidite na Marsu sa mapom, potrebno je da znate koju stranu planete gledate. Drugim reèima  potrebno je da znate gde je Marsova longituda, zamišljena linija kroz centar diska od pola do pola.

Ova centralna-meridian linija je data u donjoj tablici u 0:00ut za odreðeni datum. Da biste je našli u svako drugo Univerzalno Vreme dodajte 14.62 stepena za svaki sat i 0.244 stepena za svaki minut od 0:00 ut. Ako dobijete 360 stepeni, oduzmite 360 stepeni. Rezultat je taèan do jednog stepena.

Primer:

20-og juna u 3:17ut centralna-meridian latituda je 290 stepeni.

Poreðenje sa mapom æe pokazati da æe Syrtis Major u to vreme biti taèno u centru Marsovog diska.

Veæa slika 57 k

30. jun - 147 stepena
01. jul - 138 s.
02. jul - 128 s.
03. jul - 119 s.
04. jul - 109 s.
05. jul - 100 s.
06. jul -  90 s.
07. jul -  81 s.

vrh

| Home | Sadržaj | Galaksija | Sunèev sistem | Teorija i praksa |
| Instrumenti | Istorija i tradicija  | Efemeride |