|
Vrativši se u domovinu, dva metra duga kineska svemirska sonda probila je krov četvorospratnice i uništila zgradu, ali, srećom, nikoga nije ubila. Kapsula kineskog satelita se prilikom povratka na zemlju srušila na stambenu zgradu u Penglaiju u pokrajini Sečuan na jugozapadu zemlje. Svemirska sonda je uništila zgradu, ali osim materijalne štete niko nije povređen. Satelitska sonda provela je 18 dana na svojoj misiji kružeći oko zemlje, ali je na povratku skrenula s predviđene putanje za sletanje. Satelit je krajem septembra lansiran iz svemirskog centra Đućuen u pokrajini Gansu, a služio je za naučna istraživanja, prvenstveno za geološka posmatranja i merenja. Pogrešna konstrukcija Istraga je pokazala da je sonda “Dženezis” izgubljen zbog pogrešne konstrukcije senzora koji nisu aktivirali padobrane. Senzori za detektovanje usporavanja na NASA-inoj kapsuli bili su dobro postavljeni, ali su “obrnuto konstruisani” i kao takvi nisu mogli izbaciti padobrane. Prema NASA-inom istražnom odboru, konstruktorska greška je prvi sumnjivac zbog pada kapsule, koja se, noseći uzorke solarnog vetra, 9. septembra zabila u pustinju Juta. Senzori, veličine oko 2,5 centimetra, bili su naopako postavljeni, tj. okrenuti za 180 stepeni. Ali problem nije samo u njihovom postavljanju, nego u čitavom dizajnu, koji je “delo” Lokid Martina. Vredi pomenuti da je isti proizvođač odgovoran za gubitak Mars Polar Lendera 1999. godine, i to zbog toga jer su sve specifikacije napravili u “engleskim” umesto u SI mernim jedinicama. Pogled s planine Apača S 20 godina zakašnjenja, na svetoj planini Apača u Arizoni konačno je postavljen teleskop, toliko snažan da se njime može videti plamen sveće na udaljenosti od 2.500 kilometara. Astronomi se nadaju da će uz njegovu pomoć uspeti da pronađu prvu generaciju zvezda. Veliki teleskop na vrhu planine Maunt Gram, vredan 120 miliona dolara, ima dva ogledala, svako prečnika 8,4 metra, koja omogućuju posmatranje zvezda udaljenih od Zemlje nekoliko milijardi svetlosnih godina. No, na posmatranje nebeskog svoda moraćemo pričekati još neko vreme, rekao je Matis Štajnmic s Astrofizičkog instituta u nemačkom Postdamu. Po njegovim rečima, delove teleskopa tek treba međusobno uskladiti u idućih nekoliko meseci, pa će ga astronomi moći koristiti tek iduće godine. (oktobar 2004.)
|
