|
18.5.2004.
Za manje upućene ovde se govori o geološkom periodu Perm i najvećeg uništenja koje je pogodilo našu Zemlju. Milionima godina kasnije dolaze dinosauri i njihovo izumiranje koje je u mnogo blažem obliku od ovog o kojem pričamo. Razlog zašto se javljam je sinoćna repriza na TV-u neke engleske naučne emisije koja govori baš o velikom uništenju u Permu. I pored nekih zaključaka da je uzrok za izumiranje života asteroid na kraju su se složili da asteroid nije "krivac". Iznete su sledeće predpostavke: za nestanak dinosaurusa pre 65 miliona godina okrivljuje se asteroid veličine 10 km koji je pao u meksički zaliv, ali je to bilo daleko manje uništenje od onog iz perma kada je zbrisan skoro sav živi svet. Naučnici su godinama istraživali geološka iskopavanja na različitim lokacijama. Kameni slojevi su kao knjiga istorije Zemlje i samo ih treba "pročitati". Rešenje zagonetke nađeno je na Grenlandu. Posle više mseci istraživanja zaokružena su dosadašnja saznanja pa se došlo do zaključaka: izumiranje nije bilo trenutno (kao kada bi pala kometa ili asteroid) već je trajalo postepeno skoro 80 hiljada godina!!! Uzrok nije bio jedan već je postojalo nekoliko uzroka koji su doprineli da se globalna temperatura podigne za 10 stepeni C što svu Zemlju pretvara u pustinju. Evo kako je to moglo biti:
Ovo je jedna od mogućih rešenja za globalno uništenje u Permu. Ovo ne znači da se svi slažu sa ovim ali ovo su rezultati ili kockice koje su složene od rezultata naučnih istraživanja iz čitavog sveta. Mijat Mijatović *** Tačno je da izumiranje nije bilo trenutno. Smatra se, naime, da je udarom asteroida bila izazvana kasnija dugotrajna intenzivna vulkanska i tektonska aktivnost, kisele kiše i sl., pa je to u kombinaciji sa direktnim efektima udara dovelo do izumiranja biota. Drugo, i ja sam video emisiju koju pominjete i ako sam dobro zapazio, ona je starijeg datuma (dakle, napravljena pre objavljivanja novih nalaza iz Australije). Iako smo još daleko od toga da pouzdano tvrdimo kako je pronađen permski "asteroid-ubica", stekao sam utisak da su objavljena istraživanja bila stimulisana upravo činjenicom da udarni krater odgovarajuće starosti nije (do sada !?) bio pronađen. Srdačan pozdrav, Z. Knežević **** Meni kao laiku pada u oči konstatacija o nedostatku iridijuma koji bi morao biti nađen u sedimentima stena iz tog doba. Naime kao što bolje znate od mene iridijum bi bio rasejan po celoj zemljinoj površini u slučaju nekog pada asteroida ubice. Od toga ni traga. Kako se to objašnjava? Emisija jeste starija, ali ima argumente za, ali i protiv asteroida. Mijat Mijatović **** Naravno, potpuno ste u pravu. Ipak, ako su pronađeni čvrsti dokazi da postoji krater odgovarajuće starosti i veličine, glavni kontraargument protivnika teorije udara bio bi osporen. Ostaju još tri, uključujući i nedostatak iridijuma, pa nam preostaje da budemo strpljivi i sačekamo rezultate daljih istraživanja. Z. Knežević **** Zdravo. Ja obozavam dinosauruse i priznajem da paleontologiju volim više od astronomije. Na moju žalost Ontario je jedina kanadska provincija u kojoj nema fosila dinosaurusa, pa se u nedostaku T-rexa :-) povremeno bavim sakupljanjem fosila iz ranijih perioda, pretežno iz silur i devon perioda (460-360 mil. godina). O dinosaurusima posedujem solidnu biblioteku pa sam se upravo u tim knjigama ćesto susretao sa pitanjem udara asteroida. Naućnici veruju da kao što je asteroid najverovatnije završio vladavinu dinosaurusa pre 65 miliona godina, omogućivši sisarima da stupe na scenu, tako i pre 250 miliona godina na prelazu iz permian perioda u trijas, asteroid završio vladavinu ranih reptila i omogućio početak dominacije dinosaurusa tokom mezozoika.
Od svih, perm izumiranje pre 250 miliona godina je bilo najmasovnije tokom kojega je nestalo 90% živog sveta na Zemlji. Zato je ovaj događaj i dobio nadimak "Great dying". Za razliku od geologa u potrazi za kraterima i drugim tragovima ovih udara, paleontolozi su dugo vremena bili skeptični i naginjali ka teoriji po kojima je vulkanska aktivnost razlog ovih masovnih izumiranja, najviše iz razloga što životinjski svet pa i dinusaurusi nisu nestali naglo već postepeno tokom dužeg vremenskog perioda. Ali danas nakon detaljnih proučavanja i skorijih i mnogo pouzdanijih "dokaza" mnogi paleontolozi veruju da izumiranje na kraju krede i perma ipak nije bilo postepeno već naglo i u toku samo par hiljada godina, mada još uvek ima dosta naučnika koji se protive ovoj teoriji. Za razliku od krede asteroida čiji je krater pronađen u Meksiku, kao i naslage iridijuma koje datiraju od pre 65 miliona godina, a koje su pronađene na preko 100 lokacija širom sveta isto kao i "šokirani kvarc", perm asteroid predstavlja mnogo veću misteriju. Mnogi naučnici su predpostavljali da je udar postojao ali da jednostavno dokazi nisu sačuvani u stenju kao što je slučaj sa asteroidom iz krede. Na kraju perm perioda sva kopnena masa je bila sabijena u jedan superkontinent po imenu Pangea, kao što je postojao i jadan okean zvan Panthalassa. Naučnici predpostavljaju da je perm asteroid udario u duboki okean, a ne kopno kao asteroid iz krede. Udar u okean ne bi izazvao "šokirani kvarc", zato što je kvarc veoma redak u zemljinoj kori na dnu okeana. Takođe udar u okean ne bi izazvao globalno širenje iridijuma jer u tom slučaju mnogo prašine ne bi ni bilo izbačeno u atmosferu prilikom udara. Jedna od velikih potpora teorijama da su asteroidi krivci za izumiranje pre 65 i 250 miliona godina je slučajno pronalaženje nove vrste ugljenika početkom 90-tih godina. Ne sećam se mnogo detalja u vezi ovog ugljenika niti kako je pronađen ali znam da je nazvan "fulerenes". Isto kao i iridijum i ovaj egzotični ugljenik potiče iz kosmičke prašine, a donesen je na Zemlju asteroidima i kometama i nađen je prvo u Kanadi, na mestu udara kratera od pre 1,8 milijardi godina, zajedno sa helijumom i sličnim sastavom kao kod nekih meteorita i kosmičke prasine. Tek početkom 2001. godine ovaj ugljenik je pronađen u slojevima stenja iz perm perioda u Kini i Japanu kao i na Antarktiku, što je povezano sa udarom asterioda iz tog vremena i masovnim izumiranjem. Pa ipak, i ovo još uvek nailazi na otpor i skepticizam kod mnogih naučnika koji još uvek zagovaraju vulkansku teoriju, a nedostak kratera i sokiranog kvarca prikazuju kao dokaze protiv teorije o asteroidu. Potencijalni udarni krater nedaleko od obale Australije je prvi put uočen pre dve-tri godine tokom bušenja u potrazi za naftom. Seizmičko istraživanje je ukazalo da tu postoji kružna struktura prečnika 200 kilometara nazvana "Bedout", ali do sada tu nije bio pronađen "sokirani kvarc". Pronalazak i utvrđivanje da je u pitanju krater od udara asteroida na kraju permian perioda, kao i njegova lokacija bi objasnila i zašto je "vanzemaljski" ugljenik nađen u Kini, Japanu i Antarktiku a nije nađen u stenju iz perm perioda na udaljenim lokacijama kao u Mađarskoj ili Izraelu. Nedavno je na istim lokacijama u Kini i Japanu pronadjen i "direktan" proizvod udara asteroida u obliku izmenjenih gvožđe-silka-bakar čestica, koje su mogle biti promenjene samo u slučaju udara asteroida i koje su pronađene na mnogim mestima gde je nađen iridijum iz krede perioda. I pored svega očigledno je da ćemo još ipak morati čekati na čvršće dokaze za ove teorije. U svakom slučaju sada kada znam da ima još osoba koje interesuje ova tema, potrudiću se da svaka novost u vezi ove teme na koju naiđem bude objavljena. Što se tiče ostala tri masovna izumiranja, iridijum, sokirani kvarc potencijalni krateri, nagli pad produktivnosti su navedeni u nekim izveštajima, ali veza između izumiranja i udara asteroida jos nije potvrđena. U svakom slucaju za razliku od krede, gde su dokazi i tragovi još uvek čvrsti i relativno "sveži", ostala tri izumiranja su se desila mnogo ranije što bilo kakvo istraživanje i nalaženje dokaza i veza čini izuzetno težim. Pozdrav svima. Siniša | 1 | 2 | sledeća strana (maj 2004.)
|
