|
DINOSAURUSI SU IZUMRLI U ROKU OD JEDNOGA SATA NAKON STO JE ASTEROID POGODIO ZEMLJU PRE 65 MILIONA GODINA 24 MAJ, 2004 Asteroid velièine od šest milja u preèniku, za koji se smatra da je udario "Chicxulub" u Jukatanu, snagom od 100 miliona magatona TNT-a, izjavio je glavni autor i istrazivaè Dough Robertson, sa odeljenja za geološke nauke i saradnik "Cooperative Institute for Research in Environmental Sciences". Udarac, sa povratnim efektom i materijalom koji je bio izbaèen u atmosferu je verovatno globalno pokrio èitavu Zemljinu kuglu. On je prouzrokovao strahovito visoku temperaturu, pa je bukvalno spržio sve kopnene organizme, osim onih koji su se nalazili u peæinama, rupama ili u vodi. Èlanak o ovoj temi je bio objavljen od autora g-dina Robertsona u maju-junu u èasopisu "Geological Society of America". Ko-autori su profesor Owen Toon, sa univerziteta "CU-Boulder", zatim sa univerziteta u Wayoming-u, profesor Malcolm McKenna i Jason Lilegraven i sa Akademije za nauèna istraživanja u Kaliforniji istraživaè Sylvia Hope. "Kineticka energija koja je nastla kod izbacivanja materije se podigla kao i toplota u gornje slojeve atmosfere, i slièno prolasku rakete kroz guste slojeve atmosfere, toliko zagrejala atmosferu da je od normalno plavog neba, ono postalo satima žarko crveno." kaže Robertson. Nauènici su spekulišali više od jedne decenije da je èitava površina Zemlje ispod ovakvog neba morala biti spržena ovakvim efektom globalne peænice, slièno rostilju. Dokazi o propasti i katastrofi koja se odigrala na Zemlji se sakupljaju, kaže Robertson, meðutim ništa osim retkih komada okruglastog, samleveniog kamenja i delova stena, koje je pronaðeno u krateru Tertiary, ili KT, pošto se isto verovatno razletelo na sve strane sveta. Loptasti ostaci naðeni u glini su ostatci kamenitih stena, koje su se istopile i bile izbaèene silinom udarca u sub-orbitalnu putanju. Padavine kamenja, užareni vazduh, èadj i garež su još neko vreme trajali, ali implikacije ovakvog scenaria na opstanak živih organizama na zemlji nisu baš uspešno tumaèeni, kaže Robertson. Mnogi nauènici sa velikom radoznalošæu postavljaju pitanje, kako je bilo koja životinjska vrsta, kao naprimer primitivne ptice, sisari i vodozemci, uspela da preživi ovakvu jednu globalnu katastrofu koja je naèisto istrebila tadašnje dinosauruse. Robertson i kolege su postavili novu hipotezu koja ima sasvim drugi pristup teoriji o preživljavanju kopnenih kièmenjaka na kraju Krede. Oni su se fokusirali na pitanje koja je vrsta kièmenjaka mogla biti, po svoj prilici sakrivena, ili pod zemljom ili pod vodom u vreme udara asteroida. Njihov odgovor se skoro podudara sa posmatranim uzorkom preživelih kièmenjaka. Pterosaurusi i dinosaurusi koji nisu imali krila, tj. koji nisu leteli, pošto nisu imali potrebu za adaptacijom zbog preživljavanja, nisu se se zavlaèili u rupe, pod zemlju, niti su imali potrebu da plivaju, pa su izumrli. Suprotno tome, kièmenjaci koji su kopali rupe pod zemljom ili oni koji su se nalazili pod vodom "sisari, ptice, krokodili, zmije, gusteri, kornjace kao i vodozemci" su veæinom preživeli. Kopneni kièmenjaci koji su preživeli su takoðe bili izloženi sekundarnim efektima radikalnih promena i vrlo negosoljubivog okruženja. "Buduæa izuèavanja dogaðaja iz perioda rane Paleocene na površini zemlje mogli bi da idu u ovom pravcu, kako bi se bacilo novo svetlo na ovaj dogaðaj, noviim pogledom na KT katastrofu" izjavio je Robertson.
Prevod: Gordana Ðokiæ (jun 2004.)
|
