|
27.10.2003 (ponedeljak). Hladan oblačan i kišni dan. Noć isto takva, nikakva. 29.10.2003 (sreda). Tmurno, hladno, kišovito u svakom slučaju ne motiviračko vreme. Dobro samo za spavanje.
Ali zato 28.10.2003 Lepo, vedro, čisto vreme. Jedan u svakom slučaju izuzetan astronomski gledano čist i izvanredan dan. Celog dana sam gledao po horizontu i držao stražu da se podmukli oblaci od nekud ne pojave. Već oko 15h mi je bilo jasno da će i uveče biti lepo i digao sam uzbunu u drušvu ne bih li se na brzinu skupili. Prvo sam zvao Emina jer je kod njega bio LX200 i kad je on dao saglasnost sve je dalje išlo kao podmazano.
Kako nismo već duže vreme bili na teren, što zbog oblaka što zbog uštapa nije mi bilo teško da na brzinu organizujem astro zavisnike da dođu i da uzmu svoju dozu zvezdanog neba. Ja sam sa Eminom otišao prvi jer kad se stavi LX200 u moj Reno (45/9)-1 ima mesta samo za Šumahera i suvozača. Ostali pošto su znali lokaciju dolazili su jedan za drugim. Lokacija standardna u zadnje vreme, a to je Rudine, 40-ak km jugozapadno od Skoplja. Na Rudinama nebo za poželeti. Od oblaka ni traga. Zvezda koliko hoćete i kako sam ih se bio uželo mislio sam da ih rukama mogu dohvatiti. Postavili smo LX200 na tronožac i nekako se namučili da postavimo montažu sa Eminom i puštili ga u mod za podešavanje koje mu traje par minuta. On nam je sasvi tiho i ljubazno potražio Vegu i Mirfak da ucentriramo da bi podesio kordinate u svom računaru. I onda je šou mogao da počne. Prva komanda mu je data da nađe M57 (ring nebula) koja koliko god da je gledate ne može te joj se nagledati. Neznam zašto ali nisam mogao a da ne pomislim na našu Tanju koja je na studiijama astronomije u Bolonji i koja je M57 nazvala od milja "krofnica". U tom momentu su počeli polako da pristižu i ostali članovi. Polako jedan za drugim smo se ređali i nameštali oko okulara. Pa moram da priznam da je bilo malo i guranja oko teleskopa. Onda je LX200 uperen u M27 (dumbel nebula) na koj se jasno mogla videti forma peščanog sata. I kako posle da se ne guraš sa drugima koji žele da te oteraju od okulara:-)). Onda smo gledali globularna jata M13, M2, M15. Ma milina šta da vam kažem. Ma doćićete kod nas i videćete sami. Možda je ovo naše nebo najlepše ili je to zato što je naše, a ima nešto i LX-u:-))). Zatim smo uživali u otvorenim jatima u Kočijašu (M38, M36, M37 i normalo duble cluster). Pre LX-a otvorena jata i nisam smtrao za nešto naročito interesantna osim duble cluster-a u Perseju. Sad su mi sva lepa i nekako bogatija zvezdama. Jedan od objekta u kome smo uživali i to dosta dugo je nepravilana galaksija M82 u UMa-u. Ranije je to bila duguljasta mrlja u okularu a sada je to fin oblačic sa strukturom u sebi. Gledalo se još toga i na kraju smo gledali M42 u Orionu jer smo čekali da se malo podigne nad horizontom, da bi za kraj ostao Saturn. Od kuće sam sa HNSKY-a uzeo poziciju Saturnovih satelita sa njihovim magnitudama da bi nam bilo lakše da ih prepoznamo. Veoma jasno su se vedili Titan, Japetus, Rea, Tetis i Dion dok ja lično nisam video Enceladus, a neki sa boljim vidom su tvrdili da su ga videli. Aj da im verujemo:-)). Plan je bio da se sedi negde do ponoći jer smo i ja i Emin morali ići kući na spavanje jer smo imali posla ujutru, ali je veoma hladno vreme sve pokvarilo. Nismo bili toliko obučeni za tu hladnoću. Ostali bi mi do ponoći da ludi ameri u LX nisu stavili program za merenje temperature i kad nam je na prvom merenju pokazao -7 C(elzijusovih) odmah smo se smrzli. Ja sam odmah ortčao da upalim auto jer nisam imao antifriz (od danas bogami imam). Jedino nas je Saturn i M82 držao da ne pobegnemo odmah u toplije krajeve (pod jorgan planinom). Posle pola sata nekome je opet palo na pamet da proveri temperaturu i tada je bilo vec -9C. E tada je pao i poslednji heroj. Još kad smo videli LX200 sav pobelo od slane, odmah smo rešili da se nabrzinu spakujemo i bukvalo bežimo kući. U svakom slučaju isplatilo se. Nadam se da za Leonide neće biti toliko hladno, ali i da bude neko mora čuvati stražu, a ko će ako ne Astronomi amateri. Neka dotad pada kiša koliko hoće. Tada neka se odmori malo. Znači čujemo se na Leonidima. Pozdrav iz Skoplja (oktobar 2003.)
|
