|
09.10.2004. Izgledalo je da će biti lepo veče i pošto skoro ceo mesec nismo bili na terenu nekako smo se organizovali da odemo na Rudine da se nagledamo malo noćnog, zvezdanog neba. Nas šetorica smo stigli na Rudine oko 19 h i 30 min. Rasklopili smo teleskope i počeli sa posmatranjem. Nebo nije bilo nešto naročito ali je zato bilo 100% vedro. Prozirnost atmosfere veoma loša. Počeli smo sa standardnim objektima (M13, M27, M57...). Odmah se primetilo de nije to, to. Ali kad smo već tu, a u ruci autostar od LX200, počeli smo da šaramo nebom. Da ne bude kako samo da LX200 zna da nađe nešto na nebu pobrinuli smo se da neke objekte nađemo sami na mom Orionu i a refraktou D=102mm f/10. Pogledali smo nekoliko dvojnih zvezda, galaksije su se jedva videle osim M31 dok su se kako tako videla otvorena i zatvorena jata. Našli smo i nekoliko NGC-a, a naročito smo tražili planetarne magline. Lepo se videla Saturn nebula i Snowball nebula. Zbog loše vidljivosti Helix skoro da se i nije videla. Od planeta su na raspolaganju bili samo Uran i Neptun koji se na većim povećanjima vide kao mali diskovi. Oko 22 h sam ponovo okrenuo na M27 i M57 i primetilo se da je bilo sve gore i gore što se vidljivosti tiče. Uperio sam lampu u korektorno staklo na LX200 i bilo je sasvim zamgljeno a sam tubus teleskopa je sasvim mokar. Više mi nije bilo do gledanja i jednostavno smo se pokupili i otišli kućama. Bilo je veoma kratko ali bolje išta nego ništa. Nadam se da ćemo za Orionide i pomračenje Meseca imati bolje vreme. (oktobar 2004.)
|
