|
12.09.2004. Septembar je tradicionalno mesec koji astronomi amateri očekuju zbog toga što je tada atmosfera najmirnija i najprozirnija. To se pokazalo kao tačno i ove godine. Malo sam se pribojavao dok je Mesec bio pun jer svih tih dana je bilo jako vedro i mislio sam da neće izdržati i da kad Mesec odmakne u 3/4 da će oblaci početi da pokrivaju zvezde. Međutim nije bilo tako, za našu sreću. U sredu (8.9.'04) primetio sam da sama boja dnevnog neba u Skoplju nije onakva kakvu sam navikao da gledam. To je bilo PLAVOOOOO BREE, bez primesa sivoće smoga. Nisam više mogao izdržati i čekati vikend. Ko zna šta se sve moglo desiti. Jedva sam čekao da odem na Rudine sa teleskopom. Počeo sam sakupljati ljude ali mi je na žalost puno njih otkazalo zbog ispita koje imaj u septembarskom ispitnom roku. Kako i da je nas šestoro smo pošli samo sa mojim Orionom jer je Dejan u žurbi (a kasnio je skoro pola sata) zaboravio da ponese stative za oba teleskopa. Vlado ih je doduše doneo posle više od dva sata ali to i nije bilo bitno. Sam dolazak na Rudine i gašenje farova i prvi pogled u nebo je bilo nešto fascinantno. U šali smo prokomentarisali da se vidi do +100m (i slovima: do plus stote magnitude). Nisam imao nameru da ništa drugo radim osim da se nagledam. Astrofotografija će sačekati još koji dan. Rešio sam da te večeri posvetim pažnju više NGC objektima a naročito planetarnim maglinama (PN). Poneo sa sobom SKY ATLAS 2000 i počeo sa pretraživanjem. Prvo sam pokušao da nađem NGC 6543 poznat kako mačije oko (cat eye). Uz malo problema (zbog pozicije na nebu tubus teleskopa mi je udarao u stalak) ipak sam je našao. Na malim povećanjima se vidi kao zvezda samo malo mutnija. Već na 100 puta dobijao se blagi disk, a na 200 puta se mogla primeti i forma. Pokušao sam i na 300 puta, ali mi je bio problem da izoštrim. Srećom u blizini NGC-a bila je jedna slaba zvezda koja mi je poslužila da koliko toliko izoštrim. Ipak mislim da je na 200 puta povećanju slika bila najbolja. Naravno da nisam propustio da pogledam ni standardne objekte kao što su M57 i M13 (na x300) i M27 (na x120). Onda sam pogledao M11 (wild duck) otvoreno jato. Sa ovako crnim nebom i mirnom atmosferom bilo je pravo uživanje videti sve ove objekte. Odličan kontrast i bez ikakvog lelujanja u okularu i na većim povećanjima. Jednostavno se ređao objekat za objektom. M81 i M82 u UMa kao i uvek su prelepi kada se vide zajedno u vidnom polju okulara mada ipak ne propuštam da M82 pogledam i na većim povećanjima. M17 Koju ja znam kao Swan (labud) nebula jer sam tako pročitao na autostaru LX200 teleskopa, dok u nekim astronomskim softverima se sreće kao Omega nebula. Ko zna šta je od ovog tačno? U Vodoliji sam prošetao pored M72 i M73 da bi došao do NGC 7009 (Saturn Nebula) koja tek na x200 pokazuje izduženost i ako se duže posmatra može da se vidi i oblik Struna kao da ga gledate na sam izlazak ili zalazak kada je zbog uticaja atmosfere razmazan. Naravno da nisam zaboravio i M33 u Trouglu i M31, M32 i M110 u Andromedi. M33 I M110 su bili fantastični i ne sećam se da sam ih ikad tako lepo video. Prošarao sam i po nekoliko otvorena jata kao što su M34 Preseju i M103 i M52 u Kasiopeji. Šta god da pogledaš kao da ti je prvi put. Sve čisto bistro i stabilno u okularu. Posle par sati uživanja smo primetili da nam sa severa dolaze neki oblaci ali su izgledali dosta daleko. Na našu nesreću izgleda da su se brzo kretali i za manje od pola sata su nas skoro sasvim pokrili. Oko 1:30h smo morali da se pokupimo i krenemo. A i bilo je prilično zahladnelo tako da je hladnoća počela smetati, poprilično. U četvrtak smo se malo odmarali da bi nam petak ponovo poklonio lep dan. Opet smo se kao i obično na brzinu organizovali ali ovog puta smo sa sobom poneli i tešku artiljeriju oličenu u liku LX200 GPS 10". Verujte mi da ja uživam sam nalaziti objekte po nebu ali kad je tu njegovo veličanstvo LX200 i kada se vidi kako on sve graciozno nalazi prosto ne možete a da se ne prepustite čarima koje vam on pruža. Možda ga treba nazvati astro Aladin jer vam bukalo ispunjava sve želje za par sekundi. Uz SKY ATLAS 2000 i LX200 prestaje muka i počinje uživanje. Za tih 3-4 sata kolko sam radio sa njim video sam možda 30-ak objekata ali igrajući se sa povećanjima od x78 do x390. Pored NGC i M gledali smo i Uran (kao disk naravno) i asteroid Vesta. Alek je sa ostalim iz društava koji su bili te večeri na Rudinama uz pomoć poligona za određivanje granične magnitude odredio istu na oko 5.8m. Pošto je te večeri bila dosta hladno nije bilo prijatno više sedeti
napolju na temperaturi koja za ovo doba godine nije bila uobičajena ili mi
još nismo navikli zbog letnjih žega, rešili smo da prekinemo tu večernju
seansu jer smo i onako skoro sve što se moglo videti i videli. Mogli smo
čekati i zoru da završimo sa Saturnom, Venerom, Merkurom i Mesecom ali
za to je trebalo čekati i više od dva sata. Potučeni i izmoreni od hladnoće smo se ipak vratili u toplije krajeve Skoplja tzv krevet iliti
Jorgan planina. (septembar 2004.)
|
