|
15.12.2004.
Ovih dana uporno gledam na Internetu da je u Skoplju vedro ili kako miluje da kaže Yahoo "CLEAR" a nad Skopljem jedno neopsivivo egal sivilo. Pozovem meteo službu u Skoplju i kažu mi da je to samo kotlinska visoka magla, a ne oblaci i da je na 1000 m n.m. verovatno vedro, greje Sunce. To me je ohrabrilo da krenemo na teren da osmatramo meteorski roj geminidi jer je baš u noći između 13. i 14. decembra bio njihov očekivan maksimum. Po Alekovom mišljenju smo krenuli kasnije (a i zato što smo imali predavanje te noći) i to se pokazalo kao pogrešno. Na Rudinama smo stigli nešto pre ponoći i sam izlazak iz automobila je bio impresivan. Nebo je bilo fantastično. Bez nijednog oblačka. Nije bilo ni vlažnosti ni vetra ali je zato bilo veoma hladno (oko -5C). Kontrast zvezda i neba je bio fantastičan. Recimo nikad nisam video M44 u Raku toliko lepo i čisto kao i Berenikinu Kosu. Kometa C/2004 Q2 se sasvim jasno videla i golim okom a u tražiocu i u dvogledu je bila fantastična. Magličasta kružna za svetlim centrom koji je po meni imao sjaj od 4.5-5 magnitude. Samo što smo pogledali u nebo počeli su meteori da
pljušte sa svih strana. Alek i Martin su se pripremili za borjanje
meteora dok smo Vlado, Darko, Dejan i ja postavljali teleskope
pripremajući ih za slikanje komete. Hladnoća i nedostatak vremena su
prouzrokovali ne baš propisno useveravanje i balansiranje teleskopa što
je prouzrokovalo otežano vođenje, pa i slike nisu na nivou očekivanog.
Na mom Orionu smo slikali dok smo na Vladinom Celestronu gledali. Koliko
je nebo bilo čisto govori i podatak da sam po prvi put video
NGC 2024 pored Alnitaka u Orionovom pojasu i
to sasvim jasno. Kraci na M51 su bili sasvim
vidljivi, a M81 i M82
su blistali u okularu. Nismo propuštili ni da pogledmo gospodara
prstena, Saturn, kao i
Jupiter sa njegovih četiri pratioca. Šta god da pogledaš bilo je
fantastičnoi kao prvi put da gledaš. Pozdrav iz Skoplja (decembar 2004.)
|