|
14.09.2004. Kao što sam nagovestio u prošlom izveštaju, posle dve noći posmatranja došao je dan (ili bolje rečeno noć ) da se stavi fotoaparat na teleskop i da se nešto slika. U utorak (14.09.) bio je lep dan. Posle nekoliko hladnih dana i noći ovaj utorak je bio baš topao. Data je uzbuna i počelo je opšte vrtenje telefona (blago telekomu) i skupih smo se nas osmoro ali na žalost samo dvoja kola od kojih jedan Dejanov pikap. Doduše Dejan je opet ekstra kasnio (celih 45min) ali ne znam ni sam zašto vam ovo pišem. Nije mi žao što čekam nego što gubim vreme koje mogu potrošiti na slikanje. Ali šta je tu je nek je živ i zdrav. Kakav je takav je naš je:-)). Malo zgurani po automobilima nekako smo stigli na Rudine i za divno čudo i tamo je bilo veoma toplo. Nije bilo čak ni onog vetra koji je skoro uvek tamo u slabijoj ili jačoj formi. Da sam poželeo lepše veče ne znam da li bi dobio. Potrošio sam malo vremena da bih što bolje useverio teleskop i mislim da mi je to poprilično pošlo za rukom. Ima tu još stvari koje bi trebale da se urade ali pošteno rečeno nikad nisam video kako se to radi, pa i ne znam kako da se što preciznije teleskop useveri. Međutim sam slikao sa relativno slabim objektivom (135mm i telekonvertorom x2 sa F/8) tako da mi velika preciznost i nije bila potrebna. Bar sam tako mislio. Kasnije se pokazalo da je itekako bilo potrebno što bolje useveriti. Koristio sam fotoaparat Zenit sa daljinskim okidačem (popularnije sajla za okidanje) i film Konika Centuria od 400ASA (po Bobinoj preporuci i hvala mu na tome). Aparat je postavljen na piggy back (valjda se tako piše:-)) ) držaču koji je moja samogradnja ali koji poprilično dobro funkcioniše. Za bolje praćenje sam koristio MEADE-ov okular sa ukrštenim nitima koje kada se osvetle LE-diodom svetle i značajno olakšavaju kontrolu pri vodjenju teleskopa. Moram priznati da sam u početku bio zadovoljan kako teleskop sam radi svoj posao, ali sam kasnije primetio da sasvim slučajno po njegovom izboru teleskop zavlači malo po jednoj osi da bi posle dva-tri minuta ponovo nastavio da radi bez problema. Ne znam šta je uzrok ovome ali sumnjam na zupčanike. Expozicija je uglavnom bila od 20 minuta osim dve koje sam radio sa 40 minuta (za M31 i Severnu Amaeriku). Moram priznati da sam uživao cele večeri slikajući. Ne sećam se kada sam ovako lepo vreme imao. Te večeri smo nosili i ostale teleskope tako da smo na ostalima vežbali malo strahoping a na LX200 je bila stara priča. Poželi i ispuniće ti se. Dvojne zvezde, otvorena i zatvorena jata, galaksije, magline... . Prvo pronađeš objekat koji poželiš a onda se igraš sa povećanjima. Jedno vreme je smo smislili igru sa LX-om. Treba da kažeš neki četvotocifren broj (za neki NGC objekat) i pitanje je bilo da li je taj objekat nad ili pod horizontom. Glupost ali šta ćeš. Od kako je izašao Saturn i podigao se 15-20 stepeni nad horizontom (a to je bili oko 2:30h) počela je zabava sa Saturnom u glavnoj ulozi. E čovek se prosto ne može nagledati te lepote. Igrali smo se sa povećanjima do besvesti ali se ipak najbolje video na povećanju od x160. Onda smo rešili da napravimo jedan eksperiment, a to je da svako ucrta ono što gleda kroz okular i da tačno ubeleži vreme i da vidimo koje satelite gledamo. Toni (Saša), Andreja, Emilija i Martin su to uradili na komadu papira, a kada smo stigli kući na astrosoftverima stri najtu i na HN SKY-u smo videli koje satelite smo sve videli. Pa iz slika koje su priložene možete videti šta je svako od njih video i koji sateliti su mogli da se vide. Mislim da će i ubuduće ostati ovakva praksa crtanja objekata gledajući ih kroz okular. Posle crtanja na red su došli i filteri i najbolje se pokazao žuti filter. Odlični kontrasti Kasinijevog procepa i senke prstena na Saturnovoj atmosferi. Ja sam i na svom Orionu od kako sam prestao da slikam zato što se počelo razdanjivati takođe uperio ogledalo u smeru Saturna i slika je bila fantastična. Povećao sam ga na x300 i bio je odličan, pa rekao bih možda i bolje nego na LX jer nije bio toliko sjajan kao na LX-u. Onda sam na okular od 4 mm stavio i Barlow x2 i digao povećanje na x600. Malo sam se namučio da izoštrim sliku ali je vredelo. Ceo Saturn u vidnom polju okulara. Pao sam u sevdah. Jedva čekam da odem i ponovo da ga gledam. Ma kažem vam da vam na Saturnu oko može srasti sa okularem. Moram si definitivno kupiti neku stolicu da sednem i da gledam. Posle smo malo vremena potrošili na Veneru i Merkur koliko da ih overimo ali u odnosu na Saturn ništa spektakularno. Sve u svemu veče koje ću dugo pamtiti. Odlično nebo, bez vetra i niskih temperatura, celo veče fotografiranje na mom Orionu, celo veče gledanja skoro svega što se da videti na LX-u, kao i uvek dobro društvo i dobri razgovori i što je najvažnije dobro završen posao. Slikama sam jako zadovoljan i ako znam da mogu biti bolje (a i biće verujte mi). Nadam se da će te i vi uživati u njima, bar deo koliko ja već danima uživam u njima.
(septembar 2004.)
|
