Radan Mitrović radan@astronomija.com.mk www.astronomija.com.mk

12.06.2004.
Posle dužeg vremena konačno se koliko toliko stabilizovalo vreme i juče smo imali ceo dan sunčano i toplo vreme. Plus se pogodilo i da smo imali petak na subotu što je dodatno razlog da se krene na teren i da se posle dužeg vremena oseti miris zvezda. Dogovoreno je bilo da se nađemo u 19h i da krenemo ranije kako bi postavili teleskope dok se još vidi (što je moj lični san ) ali kao i uvek neko (čitaj Dejan zvani tačni:-)) ) kasnio SAMO 45 minuta. Putem mu je i pikap prokuvao pa smo i tu izgubili skoro pola sata tako da se moj san o postavljanju teleskopa danju i polaganog montiranja bez žurbe ostao da se ostvari neki drugi put. Možda ako nekad krenem sam:-)).

Nego i tu nije bio kraj svih malera. Kad smo krenuli iz Skoplja bilo je 95% vedro, a kad smo stigli na Rudine (jedna od naših standardnih lokacija) bilo je verovali ili ne 95% oblačno. Samo se videlo nešto malo oko Škorpije i toliko. E baš iz inata smo postavili teleskope i rešili da kad smo ipak došli da rizikujemo i da počekamo par sati. Kad sam već došao ovde a oblaci se iz inatili, inatiću se i ja pa ko pre pukne. U daljem tekstu videće te ko je puko. Dok su oblaci vladali nebom tu se našao nekako "slučajno" Dejanov laptop pa nas je jedno izvesno vreme zabavljala Severina. Čudan neki koncert, a i mikrofon mi je bio nekako... ;-)).

U međuvremenu su se otvarali mali prozori tako da smo gledali Jupiter. Ja sam na mom Orionu od 6" povećavao Jupiter koliko se moglo ali na oko 200 puta se je ipak najbolje video. Crvene mrlje nije bilo ali zato su sva četiri Galilejeva satelita bila sa jedne strane. Dva satelita su bila veoma blizu i kasnijom proverom na red štift 4 sam utvrdio da da se radi o Jou i Ganimedu. Red šift je pokazao da su bili na rastojanju od 6-8 lučnih sekundi.

Pošto se taj deo oko Lava počeo incidento i haotično raščišćavati iskoristio sam priliku da ulovim M65 i M66 koji su u 25 mm Orionovom super ploslu videli zajedno u vidnom polju. Par minuta sam uživao u njima jer mi se nije žurilo zato što drugo i da se ništa nije moglo videti. Andreja je sa LX 200 imao problema jer nije mogao da mu završi alajnment jer nije mogao da nađe pošteno dve zvezde da bi ucentrirao pa smo jedno vreme ručno radili sa njim.

E da bog pomaže hrabrima dokazao je tako što je oko 1 po ponoći počelo da se razvedrava na sve strane oblaci su počeli da se rasturaju. Pukli su. Ja sam ih pobedio;-)).

E tad je već bilo izbora i imalo se šta i videti. Počeli smo sa Andrejom zajedno u isto vreme da nalazimo iste objekte da bi ih upoređivali kako izgledaju u LX200 od 10" i na mom Orionu od 6". Zaključak: "no subsitut for aperutre" ili po našem "veličina je važna". Prvo smo upoređivali M13 i još neka globularna jata i tu baš i nije bilo neke velike razlike. Na povećanju od 200 puta sasvim se lepo videlo i kod mene na Orionu. Međutim kod maglina i galaksija to je sasvim druga priča. M27 na istom uvećanju od 200 puta se lepo vido i kod mene na Orionu ali kod LX200 to jednostavno zrači. Maglina je svetlija kudikamo i samo da smo imali neki UHC filter imalo bi se šta i videti. M82 (cigar galaxy) na LX-u je jednostavno prekrasna. Tamne detalje po sredini možete satima da izučavate. Na mom Orionu ćete videti to isto ali puno bleđe i namučite ćete se sa tim detaljima. Nadam se da kada se istrenira oko i poboljša tehnika posmatranja da će se ta razlika smanjiti u korist Oriona.

M17 maglina u Strelcu je bila predivna u oba teleskopa. Jednostavno zalepite oko na okular i uživate. Sa objektima u Sterlcu ćete po pravilu više uživati ako ih gledate kroz dvogled ili dobar nišan nego kroz teleskop. Šarali smo po nebu haotično. Negde oko 3h sam našao mog ljubimca Duble cluster u Peseju. Tek sad vidim da će mi trebati neka stolica jer me noge zaboleše stojeći pored mog reflektora gledajući ovako lepe nebeske objekte. Pa stvarno je prelep taj duble cluster.

Proveravao sam i razdelnu moć teleskopa na Duble-duble (epsilon Lira). Tek na 300 puta su se razdelile i video se procep između svezda.

Za kraj smo ostavili Mesec da nam sprži rožnjače. Sa filterom za Mesec je izgledalo pirijatnije gledati ali nismo odoleli da se igramo sa povećanjima tako da sam stigao do 600 puta, onda se uz pomoć motora šetao po terminatoru gde sam na samom rubu mogao sasvim lepo videti i reljef Meseca.

Sa sprženom rožnjačom, osvetljenim nebom na kome je već dobro zavladala Mesečeva svetlost i praznom bocom koka kole uživanje je prestalo i rešili smo polako da se pakujemo.

Nadam se da će danas biti bolje i da neće biti oblaka po zalasku Sunca i da ću konačno imati prilike malo i da fotografišem naročito kometu LINEAR T7 koju več duže vreme jurim ali bezuspešno. No sad je oko 19h a do 21 h ima još puno vremena da se gospoda oblaci dogovore i da mi pokvare doživljaj.

Pozdrav iz Skoplja

(jun 2004.)

vrh