FilmOk ovako ugrubo ISO 100 je film za
normalnu upotrebu po suncanom danu. Svaki sljedeci ISO ima dvostruko
vecu osjetljivost, tj. da ista kolicina svjetla padne na film/chip
je potrebno dvostruko manje vremena ekspozicije.
Za astro snimanja se koriste filmovi od cca 400 ASA. Za pocetak
je dobro i 800 ASA, da ekspozicije budu krace. Film neka bude Konica
Centuria negativ, drugi nisu osjetljivi na h-alpha crvene maglice,
pa ces dobiti neku blijedo sivu. Kasnije kada usavrsis pracenje
upotrijebi 400 ASA, i eventualno predji na dijapozitive. Kodak E200
je odlican - sa 200 ASA se moze "pushirati" jednu blendu (umjetno se
povecava osjetljivost duljim razvijanjem), a mani se svidja Sensia
400 jer daje jako prirodne boje.
Za meteore je povoljno imati neki osjetljiviji film, 800 ili cak
1600 ASA jer oni brzo prolete i tu je osjetljivost najvaznija (kao i
svjetlosna moc objektiva). O aurori cemo nekom drugom prilikom
Kod digitalaca je stvar malo drukcija. Digitalci zapravo imaju
potpuno "umjetnu" osjetljivost. Naime na chip koliko padne svjetla
toliko padne, i uvijek snimas sa istim chipom! Mijenja se nacin
obrade podataka u aparatu - to je slicno kao i "gain" kod web
kamera. Treba pronaci koja osjetljivost je dovoljna da uhvati sve
detalje. Iznad toga ne treba ici jer ce se samo povecati sum, ali
nece biti vise signala. Meni se najbolje cini na 20D snimati sa ISO
800..neki snimaju cak i na ISO 200, a zatim obradom dobiju
fotografiju ekvivalentnu vecoj osjetljivosti. Uostalom, osjetljivost
se moze proizvoljno mijenjati prije ucitavanja RAW filea u
Photoshopu.. uglavnom, tu bi preporucio ISO 400 ili 800.
Bobo
***
Mars
Američki satelit koji kruži u orbiti oko crvene planete pokazuje
da uprkos svojoj ogoljenosti, Mars nije statičan.
Njegova površina se menja, možda zbog potresa ili zagrevanja.
Mars odaje sliku sveta koji evoluira i koji, možda, još ima dovoljno
topline da bi na njemu mogli da se održe neki primitivni oblici
života. Serija fotografija koju je od 1997. poslao satelit Mars
Global Surveyor pokazuje da ta veoma hladna, pusta planeta ipak nije
potpuno «mrtva». Majkl Majer, šef naučnog tima za istraživanje Marsa
u NASI, američkoj svemirskoj agenciji, kaže da te fotografije
pokazuju da naš svemirski sused ima neke geološke aktivnosti koje
zapažamo i na našoj planeti.
«Ono što je orbiterova kamera otkrila je dinamičan Mars, planeta
koja se menja - ne samo u toku miliona i milijardi godina, već i u
razmaku od nekoliko godina ili decenija.»
Dokaz za to su stene koje se obrušavaju sa uzvišica ostavljajući
tragove koji nisu mogli da se vide, recimo, pre dve godine. Majkl
Mejlin, čija kompanija je proizvela kamere na orbiteru kaže da to
može da bude dokaz potresa koji ranije nisu bili zapaženi.
«Na zemlji postoji nekoliko procesa koji mogu da dovedu do
obrušavanja stena - zemljotresi, snažni vetrovi i obilne kiše. Znamo
da vetrova i kiša nema, tako da ja lično verujem da se radi o
seizmičkoj aktivnosti i to bi bila prva potvrda da ona zaista
postoji.»
Geolog sa univerziteta Braun, Džek Masterd, kaže da povremena
podrhtavanja tla na Marsu nisu nezamisliva. On kaže da bi to ujedno
moglo da znači da bi, ukoliko zaista dolazi do potresa, procesi u
delimično istopljenoj Marsovoj kori, mogli da doprinesu i održavanju
primitivnih formi života ispod površine crvene planete.
«Ukoliko i dalje postoji dovoljno toplote koja omogućava pokrete
u dubini Marsove kore, moguće je zamisliti da postoji i vulkanska
aktivnost što bi, sa svoje strane, moglo da ukaže i na mogućnost
postojanja okruženja u kojima bi mogao da se održi život ispod
površine planete.»
Medjutim, i površina Marsa pokazuje znake zagrevanja. Majkl
Mejlin kaže da snimci sa orbitera pokazuju da se ledeni prekrivač na
Marsovom južnom polu, koji se sastoji od zaledjenog ugljen-dioksida,
smanjuje za oko tri metra godišnje.
«To je značajno zbog toga što pod današnjim uslovima ne bi ni
mogao da se formira ledeni prekrivač od zamrznutog ugljen-dioksida.
To znači da je Mars u dalekoj prošlosti bio mnogo hladniji nego
danas, dok se danas zagreva zbog čega se led topi.»
Majkl Mejlin dodaje da za sada niko ne zna zašto se temperatura
na Marsu povećava, ali dodaje da bi topljenje zamrznutog ugljen-diokisida
moglo da bude i uzrok useka koji su se u protekle tri godine
pojavili na Marsovim peščanim dinama.
Inače Global Surveyor je najstareiji od pet američkih i evropskih
satelita koji kruže u orbiti oko Marsa. Ovaj orbiter je takodje
otkrio vrstu minerala na Marsovoj površini koja se formira u vodi,
što je navelo NASU da na crvenu planetu spusti i dva robotska
vozila, takozvane rovere, radi dodatnih istraživanja. Prošle godine,
otkrića rovera navela su geologe da zaključe da su na Marsu nekada
postojala plitka površinska mora, za koja se takodje smatra da su
mogla da doprinesu razvoju života na crvenoj planeti.
Sashastar
***
Svemirski lift
Slanje jednog kilograma korisnog tereta u orbitu oko zemlje, uz
pomoć postojećih raketa, košta oko 40 hiljada dolara.
Konstruktori koji rade na razvoju takozvanog svemirskog lifta
predvidjaju da bi podizanje kilograma tereta do niske orbite
njihovom napravom moglo da košta svega 800 dolara! Svemirski lift
kretao bi se duž trake od specijalnog materijala, izmedju ploveće
baze na zemlji i satelita teškog 600 tona, koji bi tu traku držao
relativno zategnutom, na istom principu kojim se zateže kanap sa
nekim teretom ako ga zavrtite oko glave. Gondolu bi pokretali
elektromotori primajući energiju putem laserskog zraka poslatog sa
zemlje. Američke vlasti upravo su odobrile probe sa prototipovima,
dok će idućeg meseca biti otvoreno takmičenje u gradjenju gondole
svemirskog lifta i proizvodnji materijala za traku po kojoj bi lift
putovao. Najveće nade polažu se u nanocevčice, mikroskopski sitne
cilindre od ugljenika, mnogo puta izdržljivije od čelika. U nedavnom
eksperimentu, traka od tog materijala, hiljadu puta tanja od ljudske
kose, izdržala je opterećenje 50 hiljada puta teže od sopstvene
težine. Da traka za svemirski lift ne bi smetala avionima, ploveća
zemaljska baza bila bi postavljena u Tihom okeanu, blizu ekvatora,
daleko od svih vazduhoplovnih koridora. Naučnici predvidjaju da bi
prvi svemirski lift mogao da bude izgradjen kroz najviše 15 godina.
Sashastar
***
Mesec
Uz pomoć svemirskog teleskopa Habl naučnici pokušavaju da utvrde
da li na mesecu ima dovoljnih količina jednog minerala bogatog
kiseonikom, koji bi budući istraživači mogli da koriste za disanje,
proizvodnju struje i raketnog goriva.
Američki astronauti su još sedamdesetih godina, kada su posetili
mesec, doneli na zemlju uzorke minerala zvanog ilmenit, koji sadrži
kiseonik. Astronom Mark Robinson, iz Nortvestern univerziteta, u
Čikagu, kaže da naučnici sada nastoje da ustanove da li je jedna
ravnica na mesecu bogata ilmenitom:
”Svi minerali na mesecu sadrže kiseonik, ali ilmenit je
specijalan po tome što je iz njega lakše izdvojiti kiseonik.“
Teleskop Habl je prošlog avgusta okrenut ka tom delu meseca zbog
toga što jedna od njegovih kamera ima filtere pomoću kojih mogu da
se otkrivaju razni minerali. Uz pomoć uzoraka donetih na zemlju,
Robinson i drugi istraživači iz raznih univerziteta i iz NASE
kalibrirali su svemirski teleskop Habl kako bi davao što precizniju
sliku minerala na površini meseca. NASA se sprema da obnovi
istraživanja meseca 2008. godine, slanjem satelita zvanog Lunarni
izvidjački orbiter. Biće to prva od nekoliko robotskih misija, koje
će dovesti do dolaska ljudske posade 2018. godine. Naučnik u NASI,
Majkl Vargo, kaže da će Lunarni orbiter pomoći u otkrivanju
potencijalnih nalazišta elemenata i minerala korisnih za ljudske
posade.
”Kvalitet snimaka koje smo dobili pomoću Habla, omogućiće nam da
pre lansiranja Lunarnog orbitera odredimo mesta koja ćemo pažljivije
ispitati.“
Usmeravanje teleskopa Habl ka mesecu nije bio jednostavan
poduhvat, jer su njegova sočiva podešena da posmatraju objekte
milionima kilometara daleko, zbog čega izgledaju kao da su
nepomični. Mesec, koji je mnogo bliže, kretao se suviše brzo, tako
da je i teleskop morao da se okreće da bi ga pratio. Kako je rekao
jedan od Nasinih naučnika, izgledalo je to kao da slepa osoba
pokušava da pogodi nekoga ko trči na udaljenosti od 50 metara. NASA
kaže da će snimci dobijeni sa Habla biti mesecima analizirani kako
bi se odredila količina ilmenita, a samim tim i kiseonika, na
potencijalnim lokacijama za sletanje.
Sashastar
|
