Sadržaj AM

Ambiciozni projekat vredan 3,6 milijardi evra, nazvan po italijanskom astronomu iz 17. veka, kao evropski odgovor američkom Globalnom pozicionom sistemu [GPS], bio je na ivici kolapsa zbog različitih sporova, čak i pre njegovog pokretanja.

Sve do ove jeseni Nemačka je blokirala najvažnija sredstva u nastojanju da obezbedi veće učešće njenih kompanija u izradi čitavog progarama. Sada su, međutim, mnogi problemi izglađeni i sve je spremno za lansiranje 600 kilograma teškog satelita GIOVE-A iz ruskog svemirskog centra Bajkonur, u Kazahstanu.

Satelit će biti izbačen ruskom raketom 'Sojuz' opremljenom prvim stepenom rakete 'Fregat'. Dominik Deten, direktor navigacionog centra Evropske svemirske agencije [ESA] čije je sedište u Parizu ocenio je da je to izuzetno značajan korak za ostvarivanje kompletnog projekta 'Galileo.' ESA je zajednički operator globalnog navigacionog sistema EU. Deten je istovremeno izrazio i zabrinutost, ukazavši da se sada s reči i teorije prelazi na delo i da počinje praktična primena kompletnog sistema.

Iz orbite na oko 23.000 kilometara iznad zemlje GIOVE-A će isprobavati nove tehnologije i biće opremljen atomskim časovnikom, najpreciznijim koji je ikada upućen u svemir. Ali ono što je mnogo značajnije jeste da će se time osigurati pravo na radio frekvencije koje ESA želi da koristi za 'Galileove' pozicione signale.

Da bi se to obezbedilo neophodno je da se lansiranje obavi najkasnije do juna 2006. godine. Drugi eksperimentalni satelit GIOVE-B je takođe spreman. Stoga se očekuje da će početkom 2008. zahvaljujući čitavom sistemu početi da se ubiru dividende sa sve snažnijeg globalnog tržišta upravljanjem brodovima, automobilima i avionima.

Računa se da će ukupno 30 satelita biti razmešteno u svemiru u narednih 20 godina. Jedan kontrolni centar nalaziće se u Obervafenhoferu, u blizini Minhena, a drugi u Fučiniju, blizu Rima. Ugovori o tome, međutim, još nisu kompletirani.

Za razliku od američkog GPS, kojim upravlja Ministarstvo odbrane SAD, 'Galileo' će se isključivo koristiti za civilne potrebe. Moguća zarada procenjuje se na oko 90 milijardi evra i otvaranje više od 100.000 radnih mesta. Povrh svega, projekat 'Galileo' biće snažna potvrda da članice EU mogu da sarađuju i na najosetljivijim pitanjima.

Bude li sve išlo po planu i 'Galileo' kompletno uđe u upotrebu 2010. on se neće nadmetati samo sa GPS, nego će istovremneo biti i njegova dopuna. ESA ocenjuje da taj izuzetan poduhvat otvara novu stranicu u oblasti navigacije i jačanja evropske strateške, ekonomske i politicke nezavisnosti.

'Galileo' će istovremeneo omogućiti da se precizno određuju lokacija aviona, brodova i automobila i plan njihovog kretanja, a moći će da se koristi i u poljoprivredi, ekologiji, istraživačkim i hitnim operacijama.

***

Evropski tehnološki odgovor na američki navigacijski sistem GPS danas je postao realnost- prvi satelit projekta Galileo je uspešno lansiran u orbitu oko zemlje, gde će mu se , tokom narednih pet godina, pridružiti još 29 satelita koji će zajedno, formiati prvu globalnu civilnu navigacionu mrežu na svetu.

Sashastar