Sadržaj AM

U američkim i evropskim svemirskim agencijama uvek se strogo pazilo da istraživački aparati slati na Mars budu sterilisani, ali nikada nije moguće sterilisati tako dobro da ne ostane nijedna bakterija, objasnio je egzobiolog Andre Brak iz Centra za molekularnu biofiziku CNRS u francuskom gradu Orleanu.

'Moguće je da je Mars već zaražen raznim dosadašnjim misijama koje su mogle da prenesu zemaljske bakterije. Međutim, imajući u vidu klimatske uslove koji vladaju na tom nebeskom telu, bakterije mogu biti samo uništene ili se nalaze u uspavanom stanju', rekao je on.

'Minimalan uslov koji mora da bude ispunjen da bi život mogao da se razvije je prisustvo vode u tečnom stanju, što u principu nije slučaj na površini Marsa, gde su klimatski uslovi veoma surovi', podsetio je Brak.

Na Marsu temperatura u proseku iznosi -60 stepeni Celzijusa. Ona noću veoma opada i retko se penje iznad nule. Pored toga, Mars je neprestano bombardovan kosmičkim i opasnim solarnim ultraljubičastim zracima i na njemu nema kiseonika, što znači da ne postoji zaštitni sloj ozona.

Najrasprostranjenije bakterije na Zemlji, za koje postoji najveća mogućnost da su bile prenete na crvenu planetu i koje verovatno jesu prenete u obliku spora, odnosno u uspavanom stanju, ne mogu da opstanu na površini Marsa, naveo je Brak.

'Na Marsu sigurno ima zemaljskih bakterija, ali sa verovatnoćom od 95 do 99 odsto možemo tvrditi one su one uništene odmah po dolasku na crvenu planetu. Verovatnoća da te bakterije počnu da se razmnožavaju na površini crvene planete gotovo je ništavna. U svakom slučaju za sada nema dokaza da zemaljske bakterije žive na Marsu', istakao je ovaj egzobiolog.

Prisustvo zemaljskih mikroorganizama moglo bi da komplikuje istraživanje vanzemaljskog života u slučaju da se pronađu marsovske bakterije koje veoma liče na svoje zemaljske rođake. 'Nastojimo da svemirske agencije budu maksimalno predostrožne u tom smislu. To zovemo planetarna ekologija', istakao je Brak.

Andre Debi, zadužen za planetarnu zaštitu u Francuskom nacionalnom centru za kosmičke studije CNES, relativizuje rizik da istraživanja vezana za mogućnost postojanja života na Marsu mogu biti ugrožena takvom kontaminacijom. Po njegovim procenama, na Mars je preneto milijardu bakterija sa Zemlje.

'Milijarda, to je skoro broj bakterija koje izbacimo kada kinemo. Ali to je veoma malo u poređenju sa površinom Marsa, koja iznosi 144 miliona kvadratnih kilometara', rekao je Debi. Po njegovom mišljenju, zemaljske bakterijske spore sigurno su prisutne na crvenoj planeti, ali 'ostaju u uspavanom stanju i ne mogu da se razmnožavaju'.

'Te spore bivaju uništene u roku od nekoliko minuta kada su izložene ultraljubičastim sunčevim zracima. Jedine koje preživljavaju u uspavanom stanju su one koje se nalaze unutar robota, u strukturama aparata, kućištima kamera i slično'. Spore koje su preživele put kroz kosmos od Zemlje do Marsa po dolasku na crvenu planetu nisu žive u pravom smislu reči. 'Kažemo da su potencijalno žive', istakao je Debi.

One mogu 'oživeti' ukoliko naiđu na povoljne uslove, odnosno vodu, višu temperaturu, hranljivu podlogu. 'Na Marsu nema živih bakterija sa Zemlje. To fizički nije moguće', zaključio je Debi.

Sashastar