Sadržaj AM

-----

Pogledajte ovaj fenomenalni panoramski snimak Apola 15: http://antwrp.gsfc.nasa.gov/apod/ap040113.html  

Kada bi na ovoj slici koja pokriva ceo horizont (360 stepeni) senke padale pod istim uglom (odnosno u istom pravcu) e to bi bilo sumnjivo i to bi bila čista nameštaljka.

-----

A ovo za svetlost zvezda na snimcima sa Meseca je sasvim tacno. Na Mesecu Sunce nevidjeno "przi" (za Zemaljske uslove) pa je verovatno koriscena i veca expozicija od 1/150. Nema sanse da se na tim fotkama sa sirokougaonim objektivom vide zvezde.

------

Zvezde se ne vide zato sto ekspozicija na kameri nije bila dovoljno dugo otvorena da bi upila bledu svetlost zvezda.

Pejsaz na Mesecu koji su astronauti fotografisali je bio obasjan Suncevom svetloscu tako da je kamera kojom su Apollo astronauti fotografisali imala ekspoziciju od 1/150 sek. sto je otprilike isto kao kada fotografisemo na Zemlji u sred Suncanog dana.

Mnogo o ovome u vezi laziranja sletanja na Mesec ima na sajtovima www.badastronomy.com i www.clavius.org  

A posto je na ovome forumu bilo reci i o astrologiji, one koje zanima tema astronomija vs. astrologija mogu pogledati ovaj sajt www.astrosociety.org/education/astro/act3/astrology3.html
 

----

Ma slazem se, i meni je nemoguce i nelogicno da smo sami, ali moje mesljenje, moja logika je misljenje i logika zemljanina.

Svemir je, medjutim, mozda uredjen po nekoj drugoj logici. Nasi vidici i nasa percepcija uopse, a time i nase zakljucivanje su jako ograniceni. Znaci, jeste nelogicno da smo sami, ali ko nas pita?

----

Nema tu ko nas pita.....jednostavno nasom logikom zakljucujemo da je glupo da smo u tolikom prostoru sami. A da li postoji neka druga logika? Mislim da ne treba da razmisljamo o tome....

----

Naša logika pada na kolena pred surovim činjenicama. A one su sledeće:

- ogromna većina zvezda u galaksiji su dvojni, trojni i sistemi sa više zvezdanih članova
- planete oko takvih zvezda imaju nestabilne orbite, što izuzetno nepovoljno utiče na nastanak i razvoj života
- planeta mora biti u tzv nastanjivoj zoni, ni suvise blizu svoga sunca ni suviše daleko

itd..

Dakle, nije korektno reći "Pa, znaš, svemir je ogroman a zvezda ima milijarde milijardi, logično je da nismo sami". Zvezde su potrebne životu, ali život ne nastaje na zvezdama.

Ja se sve nadam da će buduća istraživanja Marsa, a pre svega Evrope pokazati da život buja svemirom. Možda ne inteligentan, ali onaj primitivan i jednostavan - verovatno.

Ajde da vidimo sta se desava sa planetom u zadnjih 100 godina. Polako naucno-tehnoloski razvoj dovodi do povecanja zivotnog veka covecanstva, resursi koji su potrebni za industrijski razvoj i opstanak besomucno se trose. Nafta biva sve tanja i sigurno da nije nepresusna. Da li znate da polako svi naftni izvori prelaze u ruke Amerikanaca? Naftni izvori u Kanadi recimo od pre par godina su postali vlasnistvo Amera, isto tako oruzanom akcijom to je uradjenom i sa dolinom Shat El Araba tj invazijom na Irak. Sledece je ocigledno Kaspijski basen koji ce na kraju morati da se nadoveze i na sibirska izvorista. Norveske morske platforme toj drzavi daju garanciju ekonomskog blagostanja jos jedno 25 godina. Saudijska Arabija isto podleze americkom uticaju. Nafta se dakle definitivno iscrpljuje i poslednnje njene kapi bice naplacene preskupo. Pre toga ne treba ocekivati upotrebu npr. vodonicnog goriva, elektricne energije ili solarne. Jednostavno, multinacionalne kompanije ce izvuci maksimum i tek tada ce naftne kompanije biti ad akta. Nakon njih na red ce doci ove nove, koje ce morati da znaju da naplate nove vidove energije. Da tek tako sipate vodonik koji svuda imate oko nas ili da se napajate besplatnim Suncem, od toga nece biti nista. Morace da se naplati.

U medjuvremenu covecanstvo se nagomilava, planeta prenaseljuje. Jedini kontinent koji nije pogodjen totalnim zagadjenjem za sada je jedino Afrika. Njen dobar deo cisti se HIV epidemijom, tu su i povremene ebole i raznorazne druge zaraze. Da li je rec o novoj doktrini novog LebensRauma (doktrina stvaranja "Zivotnog prostora" A. Hitler, razlog pokretanja II svetskog rata i holokausta). Da, u svakom slucaju priroda ima nacina da satre dobar deo covecanstva u cilju daljeg odrzavanja ekosistema u prinudnoj ravnotezi, no ne zaboravimo i da "planeri" belosvetskih razmera isto tako mogu da imaju pobude slicnog karaktera, sa idejom odrzavanja ravnoteznog stanja ili otvaranja novog prostora. Vrli novi svet, prepun polnih i tropskih bolesti, prepun neraspadujaceg PVC otpada koji nam je i nad glavama i svuda oko nas, prepun nagomilanih socijalnih i verskih razlika koje se zloupotrebljavaju za stvaranje novih strahova kojim ce se puk odrzavati u stanju stalnog shoka i tenzije i potrebe za agresijom, dakle sve to, dovesce covecanstvo na ivicu izdrzljivosti. Naravno, tu su i globalne klimatske promene, ogromne gladi, namerno neresavanje pitanja istog (mada dosadasnja tehnologija vec postoji koja to moze da spreci).

Da li cemo opet videti vatru na nebu kao sto su je videli dinosaurusi - to je vec pitanje matematicke verovatnoce slucajnog dogadjaja. Modeli postoje koji jasno upucuju na varijantu nestanka. Plimski talas - Novi potop ? Ko ce biti novi Noje i da li ce biti njegove Arke koja ce spasiti covecanstvo i ponovo zasejati covekovu klicu na ovoj planeti ? Mnogo teskih pitanja na koje se nadam da necemo morati mi i nasi narastaji da dajemo odgovor u realnoj situaciji. Jedno je sigurno, planeta ce biti vremenom mala isuvise za sve njene stanovnike i morace se krenuti ka zvezdama. Nadam se da cemo stici do njih pre nego sto Zemlja postane popriste jos jedne bioloske drame jedne zivotne vrste, ovog puta covekove.

A sto se tice NASA farbanja slika, ne kontam to. Sta oni zvanicno kazu o tome?

----

CCD čipovi na MER kamerama imaju rezoluciju od 1024x1024 piksela. Dakle, mnogo manju od rezolucije na prosečnim digitalnim aparatima. Razlika je u tome što su CCD čipovi na roverima neuporedivo kvalitetniji.

Kao što je već poznato, roveri imaju 9 kamera. Ono što je manje poznato da su sve kamere sa rezolucijom 1024x1024 piksela, ali sa različitim vidnim poljem. Recimo, vidno polje mikroskopske kamere je 3 cm. Navigaciona kamera mora načiniti 10 snimaka za panoramu od 360 stepeni, dok je moćnoj "panoramskoj" kameri potrebno skoro 30 fotki za pun krug.

Sad, reč dve o bojama. Još od Vikinga se vodi polemika o tome koje je boje Mars. A zapravo stvari nisu tako komplikovane i mistične kako se prezentuju u javnosti. Ruku na srce i NASA zakomplikuje malo stvari.

Kada se slika objekat kroz crveni, zeleni i plavi filter (RGB) dobije se slika u "pravim" bojama. Međutim, ako koristimo infracrveni filter dobijamo gomilu važnih podataka koje ne možemo izvući iz slika načinjenih kroz plavi, zeleni ili crveni filter. Infracrvene slike nam govore dosta o geološkoj strukturi, eroziji i hemijskom sastavu objekata, odnosno kamenja, u slučaju Marsa.

Dakle, pitanje "Zašto nam NASA ne pokaže izgled tog i tog predela u pravim bojama, a ne u _skoro pravim_??" ima sledeći odgovor:

Infracrveni filter ima neuporedivo veći naučni značaj od crvenog i umesto da se potroše dani (često i nedelje) na dovlačenje slika načinjenih kroz crveni filter samo zato da bi mogli da konstruišemo sliku u pravim bojama (u tom slučaju nauka je smanjena na minimum) NASA se odlučila na infracrvenu varijantu gde dobija obilje podataka o kamenju, tlu i atmosferi Marsa.

"Approximate true-color " izraz koji se koristi najčešće se odnosi na sledeću kombinaciju boja: plavu, zelenu i infracrvenu (umesto crvene).

Džinovske panorame (npr Endurance krater) koje su teške i po nekoliko stotina megabajta sirovog materijala slikane su kroz takve filtere uz pomoć kojih se najviše može izvući naučnih podataka. Međutim, imate gomilu drugih slika u prirodnim bojama gde su korišćene plava, zelena i crvena boja.

Na kraju, pored onog kalibracionog džojstika stoji malo ogledalce koje nam pokazuje izgled i boju neba u trenutku slikanja.

Nema nikakve zavere, glavno pitanje je kako za malo vremena izvući što više korisnih naučnih podataka.

U Americi vec odavno postoji i radi takozvani "US Space Command`s Space Center" sa glavnim centrom u drzavi Kolorado. Ovaj centar prati kretanje vise od 7.000 vestackih objekata u orbiti oko Zemlje.

Od ovih 7.000 objekata, samo nekoliko stotina su sateliti i letelice koje su u trenutnoj upotrebi. Ostlih par hiljada su razni otpaci, kao upotrebljene buster rakete, komadi eksplodiranih raketa, komadi solarnih panela i nekoliko hiljada starih satelita koji vise nisu u upotrebi. Da ne pominjem koliko instrumenata, srafova i alata iz starih svemirskih misija kruzi oko Zemlje.

Svi ovi otpaci predstavljaju ozbiljnu opasnost zbog cega se njihovo kratanje neprestalno prati.

Samo jedan mali oguljen komadic farbe sa nekog satelita ili letelice, koji bi sa lakocom zdrobili prstima ovde na Zemlji, u svemiru predstavlja ogromnu opasnost jureci brzinom od 27.000 km/h. Pri toj brzini ovaj komad farbe ima dovoljnu energiju da pri eventualnom sudaru sa njime napukne staklo na Satlu, ili da probije spoljni omotac satelita.

Ako obican komad farbe moze da nacini takvu stetu, sta bi onda uradio jedan sraf, komad metala ili da ne spominjem nesto vece.

Objekti u niskoj orbiti oko Zemlje ulete ponovo u atmosferu gde sagore, ali objekti na vecim altitudama mogu da kruze oko Zemlje bukvalno stolecima. Zato se svi ovi otpaci pomno prate da ne bi ugrozili aktivne letelice i satelite.

Ako bi i pored ovog djubreta koje se vec nalazi tamo, poceli jos da saljemo i djubre sa Zemlje, za par godina bukvalno vise ne bi mogli ni lansirati raketu u Svemir, jer bi joj sudar sa nekim otpatkom bio neminovan.