|
FAMA, Forum Astronomskog magazina.
Evo nekih zanimljivih rasprava.
Zašto su uglovi senki na snimcima
misije Apola tako čudni? |
Sto se tice uglova senki, poenta je u sirokougaonim objektivima kojima
je snimano. Pogledajte testove fotoaparata na netu i videcete da sto
je veci ugao kojim objektiv snima, to je vece i krivljenje slike.
----- Pogledajte ovaj fenomenalni
panoramski snimak Apola 15:
http://antwrp.gsfc.nasa.gov/apod/ap040113.html
Kada bi na ovoj slici koja pokriva ceo horizont (360 stepeni) senke
padale pod istim uglom (odnosno u istom pravcu) e to bi bilo sumnjivo
i to bi bila čista nameštaljka.
|
Zašto na snimcima sa Meseca nema
zvezda? |
Poklonici teorije zavere misle da im je najjači argument taj
što se na slikama sa površine Meseca ne vide zvezde. Ajde, mućnite
malo glavim i odgovorite ovde, zašto nema zvezda na tim slikama?
-----
A ovo za svetlost zvezda na snimcima sa Meseca je sasvim tacno. Na
Mesecu Sunce nevidjeno "przi" (za Zemaljske uslove) pa je verovatno
koriscena i veca expozicija od 1/150. Nema sanse da se na tim fotkama
sa sirokougaonim objektivom vide zvezde.
------
Zvezde se ne vide zato sto ekspozicija na kameri nije bila dovoljno
dugo otvorena da bi upila bledu svetlost zvezda.
Pejsaz na Mesecu koji su astronauti fotografisali je bio obasjan
Suncevom svetloscu tako da je kamera kojom su Apollo astronauti
fotografisali imala ekspoziciju od 1/150 sek. sto je otprilike isto
kao kada fotografisemo na Zemlji u sred Suncanog dana.
Mnogo o ovome u vezi laziranja sletanja na Mesec ima na sajtovima
www.badastronomy.com
i www.clavius.org
A posto je na ovome forumu bilo reci i o astrologiji, one koje
zanima tema astronomija vs. astrologija mogu pogledati ovaj sajt
www.astrosociety.org/education/astro/act3/astrology3.html
|
Imali li još koga? |
Ipak mislim da je to nemoguce! U tolikom prostoru mi jedini!!!? Nema
sanse!
----
Ma slazem se, i meni je nemoguce i nelogicno da smo sami, ali moje
mesljenje, moja logika je misljenje i logika zemljanina.
Svemir je, medjutim, mozda uredjen po nekoj drugoj logici. Nasi
vidici i nasa percepcija uopse, a time i nase zakljucivanje su jako
ograniceni. Znaci, jeste nelogicno da smo sami, ali ko nas pita?
----
Nema tu ko nas pita.....jednostavno nasom logikom zakljucujemo da
je glupo da smo u tolikom prostoru sami. A da li postoji neka druga
logika? Mislim da ne treba da razmisljamo o tome....
----
Naša logika pada na kolena pred surovim činjenicama. A one su
sledeće:
- ogromna većina zvezda u galaksiji su dvojni, trojni i sistemi sa
više zvezdanih članova
- planete oko takvih zvezda imaju nestabilne orbite, što izuzetno
nepovoljno utiče na nastanak i razvoj života
- planeta mora biti u tzv nastanjivoj zoni, ni suvise blizu svoga
sunca ni suviše daleko
itd..
Dakle, nije korektno reći "Pa, znaš, svemir je ogroman a zvezda ima
milijarde milijardi, logično je da nismo sami". Zvezde su potrebne
životu, ali život ne nastaje na zvezdama.
Ja se sve nadam da će buduća istraživanja Marsa, a pre svega Evrope
pokazati da život buja svemirom. Možda ne inteligentan, ali onaj
primitivan i jednostavan - verovatno.
|
Šta će biti s čovekom? |
Ovo pitanje predvidjana sta ce se desiti sa covecanstvom je prilicno
dramaticno po svom znacenju. Medjutim moze da se determinise u nekim
pogledima.
Ajde da vidimo sta se desava sa planetom u zadnjih 100 godina.
Polako naucno-tehnoloski razvoj dovodi do povecanja zivotnog veka
covecanstva, resursi koji su potrebni za industrijski razvoj i
opstanak besomucno se trose. Nafta biva sve tanja i sigurno da nije
nepresusna. Da li znate da polako svi naftni izvori prelaze u ruke
Amerikanaca? Naftni izvori u Kanadi recimo od pre par godina su
postali vlasnistvo Amera, isto tako oruzanom akcijom to je uradjenom i
sa dolinom Shat El Araba tj invazijom na Irak. Sledece je ocigledno
Kaspijski basen koji ce na kraju morati da se nadoveze i na sibirska
izvorista. Norveske morske platforme toj drzavi daju garanciju
ekonomskog blagostanja jos jedno 25 godina. Saudijska Arabija isto
podleze americkom uticaju. Nafta se dakle definitivno iscrpljuje i
poslednnje njene kapi bice naplacene preskupo. Pre toga ne treba
ocekivati upotrebu npr. vodonicnog goriva, elektricne energije ili
solarne. Jednostavno, multinacionalne kompanije ce izvuci maksimum i
tek tada ce naftne kompanije biti ad akta. Nakon njih na red ce doci
ove nove, koje ce morati da znaju da naplate nove vidove energije. Da
tek tako sipate vodonik koji svuda imate oko nas ili da se napajate
besplatnim Suncem, od toga nece biti nista. Morace da se naplati.
U medjuvremenu covecanstvo se nagomilava, planeta prenaseljuje.
Jedini kontinent koji nije pogodjen totalnim zagadjenjem za sada je
jedino Afrika. Njen dobar deo cisti se HIV epidemijom, tu su i
povremene ebole i raznorazne druge zaraze. Da li je rec o novoj
doktrini novog LebensRauma (doktrina stvaranja "Zivotnog prostora" A.
Hitler, razlog pokretanja II svetskog rata i holokausta). Da, u svakom
slucaju priroda ima nacina da satre dobar deo covecanstva u cilju
daljeg odrzavanja ekosistema u prinudnoj ravnotezi, no ne zaboravimo i
da "planeri" belosvetskih razmera isto tako mogu da imaju pobude
slicnog karaktera, sa idejom odrzavanja ravnoteznog stanja ili
otvaranja novog prostora. Vrli novi svet, prepun polnih i tropskih
bolesti, prepun neraspadujaceg PVC otpada koji nam je i nad glavama i
svuda oko nas, prepun nagomilanih socijalnih i verskih razlika koje se
zloupotrebljavaju za stvaranje novih strahova kojim ce se puk
odrzavati u stanju stalnog shoka i tenzije i potrebe za agresijom,
dakle sve to, dovesce covecanstvo na ivicu izdrzljivosti. Naravno, tu
su i globalne klimatske promene, ogromne gladi, namerno neresavanje
pitanja istog (mada dosadasnja tehnologija vec postoji koja to moze da
spreci).
Da li cemo opet videti vatru na nebu kao sto su je videli
dinosaurusi - to je vec pitanje matematicke verovatnoce slucajnog
dogadjaja. Modeli postoje koji jasno upucuju na varijantu nestanka.
Plimski talas - Novi potop ? Ko ce biti novi Noje i da li ce biti
njegove Arke koja ce spasiti covecanstvo i ponovo zasejati covekovu
klicu na ovoj planeti ? Mnogo teskih pitanja na koje se nadam da
necemo morati mi i nasi narastaji da dajemo odgovor u realnoj
situaciji. Jedno je sigurno, planeta ce biti vremenom mala isuvise za
sve njene stanovnike i morace se krenuti ka zvezdama. Nadam se da cemo
stici do njih pre nego sto Zemlja postane popriste jos jedne bioloske
drame jedne zivotne vrste, ovog puta covekove.
|
Kako se boji Mars? |
Koliko sam shvatio, NASA na Marsu i snima sa BW camerom samo sto uvek
snime vise slika istog predela kroz filtere razlicitih boja pa onda
generisu sliku sa realnim bojama. Zato se na tom malom traktoru sto se
voza po Marsu i nalazi onaj mali dzojstik za kalibraciju boja.
Zemaljski fotoaparati (ovi digitalni) imaju na CCD cipu vec ugradjene
filtere tri osnovne boje. Svemirske sonde imaju CCD (ili CMOS) senzor
znatno vece rezolucije i osetljivosti zato sto svi fotoosetljivi
elementi CCD senzora hvataju sve boje. Posto se na Marsu snimaju
nepokretni objekti (osim ako ne nadju neke Marsovce), nije nikakav
problem snimiti vise slika istog predela kroz razlicite kolor filtere
pa od njih stvoriti realnu fotografiju.
A sto se tice NASA farbanja slika, ne kontam to. Sta oni zvanicno
kazu o tome?
----
CCD čipovi na MER kamerama imaju rezoluciju od 1024x1024 piksela.
Dakle, mnogo manju od rezolucije na prosečnim digitalnim aparatima.
Razlika je u tome što su CCD čipovi na roverima neuporedivo
kvalitetniji.
Kao što je već poznato, roveri imaju 9 kamera. Ono što je manje
poznato da su sve kamere sa rezolucijom 1024x1024 piksela, ali sa
različitim vidnim poljem. Recimo, vidno polje mikroskopske kamere je 3
cm. Navigaciona kamera mora načiniti 10 snimaka za panoramu od 360
stepeni, dok je moćnoj "panoramskoj" kameri potrebno skoro 30 fotki za
pun krug.
Sad, reč dve o bojama. Još od Vikinga se vodi polemika o tome koje
je boje Mars. A zapravo stvari nisu tako komplikovane i mistične kako
se prezentuju u javnosti. Ruku na srce i NASA zakomplikuje malo
stvari.
Kada se slika objekat kroz crveni, zeleni i plavi filter (RGB)
dobije se slika u "pravim" bojama. Međutim, ako koristimo infracrveni
filter dobijamo gomilu važnih podataka koje ne možemo izvući iz slika
načinjenih kroz plavi, zeleni ili crveni filter. Infracrvene slike nam
govore dosta o geološkoj strukturi, eroziji i hemijskom sastavu
objekata, odnosno kamenja, u slučaju Marsa.
Dakle, pitanje "Zašto nam NASA ne pokaže izgled tog i tog predela u
pravim bojama, a ne u _skoro pravim_??" ima sledeći odgovor:
Infracrveni filter ima neuporedivo veći naučni značaj od crvenog i
umesto da se potroše dani (često i nedelje) na dovlačenje slika
načinjenih kroz crveni filter samo zato da bi mogli da konstruišemo
sliku u pravim bojama (u tom slučaju nauka je smanjena na minimum)
NASA se odlučila na infracrvenu varijantu gde dobija obilje podataka o
kamenju, tlu i atmosferi Marsa.
"Approximate true-color " izraz koji se koristi najčešće se odnosi
na sledeću kombinaciju boja: plavu, zelenu i infracrvenu (umesto
crvene).
Džinovske panorame (npr Endurance krater) koje su teške i po
nekoliko stotina megabajta sirovog materijala slikane su kroz takve
filtere uz pomoć kojih se najviše može izvući naučnih podataka.
Međutim, imate gomilu drugih slika u prirodnim bojama gde su korišćene
plava, zelena i crvena boja.
Na kraju, pored onog kalibracionog džojstika stoji malo ogledalce
koje nam pokazuje izgled i boju neba u trenutku slikanja.
Nema nikakve zavere, glavno pitanje je kako za malo vremena izvući
što više korisnih naučnih podataka.
|
Kuda s đubretom? |
Pa scenaristi Futurame nisu rekli nista novo, niti bi to bili prvi
vestacki "sateliti". Vec sada postoji na hiljade vestackih "satelita"
u orbiti oko Zemlje.
U Americi vec odavno postoji i radi takozvani "US Space Command`s
Space Center" sa glavnim centrom u drzavi Kolorado. Ovaj centar prati
kretanje vise od 7.000 vestackih objekata u orbiti oko Zemlje.
Od ovih 7.000 objekata, samo nekoliko stotina su sateliti i
letelice koje su u trenutnoj upotrebi. Ostlih par hiljada su razni
otpaci, kao upotrebljene buster rakete, komadi eksplodiranih raketa,
komadi solarnih panela i nekoliko hiljada starih satelita koji vise
nisu u upotrebi. Da ne pominjem koliko instrumenata, srafova i alata
iz starih svemirskih misija kruzi oko Zemlje.
Svi ovi otpaci predstavljaju ozbiljnu opasnost zbog cega se njihovo
kratanje neprestalno prati.
Samo jedan mali oguljen komadic farbe sa nekog satelita ili
letelice, koji bi sa lakocom zdrobili prstima ovde na Zemlji, u
svemiru predstavlja ogromnu opasnost jureci brzinom od 27.000 km/h.
Pri toj brzini ovaj komad farbe ima dovoljnu energiju da pri
eventualnom sudaru sa njime napukne staklo na Satlu, ili da probije
spoljni omotac satelita.
Ako obican komad farbe moze da nacini takvu stetu, sta bi onda
uradio jedan sraf, komad metala ili da ne spominjem nesto vece.
Objekti u niskoj orbiti oko Zemlje ulete ponovo u atmosferu gde
sagore, ali objekti na vecim altitudama mogu da kruze oko Zemlje
bukvalno stolecima. Zato se svi ovi otpaci pomno prate da ne bi
ugrozili aktivne letelice i satelite.
Ako bi i pored ovog djubreta koje se vec nalazi tamo, poceli jos da
saljemo i djubre sa Zemlje, za par godina bukvalno vise ne bi mogli ni
lansirati raketu u Svemir, jer bi joj sudar sa nekim otpatkom bio
neminovan.
|
Zanimljive priče, zar ne?
http://astronomija.eclipsedminds.org/
Imate
li pitanje u vezi Foruma?
(april
2004.)
vrh
|