osmatranja Sunčeve pege

Pega na Suncu, foto: S. Lavrnja

Osmatranje Sunca i Sunčevih aktivnosti za mene nije nikada bilo od posebne važnosti i u prvom planu. Solarni filter koji posedujem već duže vremena uglavnom skuplja prašinu u kutiji na polici, a da za svo vreme koliko ga imam, sunčevi zraci nisu prošli kroz njega više od dva puta.

Ta dva puta su za mene bila razočarenje, jer na Sunčevoj površini (fotosferi) nije bilo skoro ni jedne pege, a i one koje su bile vidljivebile su veoma male.

Moj filter nije (na žalost) hydrogen-alpha filter, pa pored Sunčevih pega sa njime ne mogu očekivati da vidim nešto više. Na dan izuzetne vidljivosti mogu se videti "granule" na Suncu ali ni jedan od dva dana kada sam osmatrao Sunce, vidljivost nije bila toliko dobra. Razlog više zašto sam tako brzo odustao od posmatranja ove nama najbliže zvezde.

Jutro prvog jula (praznik u Kanadi) je osvanulo čisto i vedro. Nebo je bilo izuzetno plavo, nije bilo ni malo vetra i mogao sam osetiti da je vazduh veoma miran i skoro nepokretan. Sve je bilo neuobičajeno čisto i bistro okupano ranim Sunčevim zracima da sam imao osećaj kao da me samo Sunce zove: "Hajde, pokušaj još jedanput sa mnom".

savet

Moram priznati da nisam pročitao mnogo o osmatranju Sunca, ali sam se setio mnogih detalja iz jedne knjige koju je napisao Jack Newton, jedan od najboljih astrofotografa na svetu. Jedan od njegovih saveta je da se Sunce najbolje posmatra u rano jutro nakon svitanja, pogotovu leti. U rano jutro vazduh i zemlja jos nisu zagrejani pa nema treperenja i turbulencije vazduha i pogled na Sunce tada može biti najbolji, mada napominje da ovo nije pravilo niti svi astronomi posmatraju Sunce isključivo izjutra.

Bilo je oko 8 ujutro kada sam izneo teleskop i postavio filter na njega. Prvi pogled kroz 40mm Meade okular je prikazao jasan Sunčev disk na kome se videla skoncentrisana grupa Sunčevih pega od kojih je jedna bila velikih razmera i nekoliko manjih pega razbacanih svuda po površini Sunca. Promena okulara na 26mm i veća magnifikacija mi je omogućila da izbrojim skoro 20 Sunčevih pega. Neke od pega su bile na samoj ivici diska i znao sam da će ove ubrzo otići izvan mog vidnog polja, a dve od njih su mi se činile veoma velike. Nakon toga sam odmah presao na jače uvećanje od x200 i zanemeo.

Prvi put sam posmatrao jednu Sunčevu pegu iz takve blizine. Umbra i penumbra velike pege su bile jasno ocrtane dok su se sada videle mnoge manje pege, tako da ih je bilo mnogo više od 20-tak. Granule na Sunčevoj površini su takođe bile vidljive ali veoma slabo.

Odmah sam otišao u kuću i uzeo digitalnu i foto kameru. Memoriju digitalne kamere sam ubrzo ispunio snimcima pega kroz različita uvećanja a uz minimalnu upotrebu zumiranja na samoj kameri.

Sunčeve pege. Foto: S. Lavrnja, digitalni fotoaparat

film

Fotografisanje foto kamerom je uzelo više vremena. Uvek imam par rezervnih rolni praznog filma spremnih za upotrebu i neverovatna koincidencija je da sam samo pre nedelju dana kupio jednu rolnu Kodak "Proffesional Tehnical Pan TP 2415" multinamenskog filma koju sam namenio za fotografisanje Meseca.

Sticajem okolnosti ovaj Kodak film je jedan od najboljih filmova za fotografisanje Sunca, jer je napravljen od ultra-finih granula koje se retko vide na fotografijama. Moguće ga je procesovati različitim developiranjem i osnova ovog filma je od poliestera a ne celulozni acetat kao ostali filmovi. Par puta sam pročitao da je Kodak izradio ovaj film imajući astrofotografiju na umu. Film je takođe jedan od najboljih kada se koristi kao "hipersenzitivan", a mnogi amateri kao i profesionalni astronomi ga koriste isključivo za fotografisanje vodenih maglina zbog povećane senzitivnost na crvenu boju odnosno na 656nm. koju zrače ove magline. Kodak TP je moguće koristiti kroz duboko crvene filtere kao #25, čime se može donekle neutralisati smog urbane sredine.

Najveći plus u korist Kodak Tehnical Pan filmova je činjenica da Kodak upravo ovim filmovima na fotografskim pločama snabdeva velike profesionalne opservatorije.

Svih 36 snimaka sam potrošio fotografišući Sunce, veliku pegu, skoncentrisanu grupu i ivicu diska uz različita uvećanja i beležeći podatke za svaki snimak u notes. Nakon završetka "foto seanse" promatrao sam Sunce i pege sve do jedan sat, praveći i nešto malo skica što obično ne radim.

Sada jedva čekam da mi se razviju fotografije i da vidim kako je sve to ispalo. Čak i ako mi fotografije ne uspeju iz nekog razloga, osmatranje Sunca će od sada kod mene biti zastupljeno sa mnogo više vremena.

Zelim videti koliko i kako se pege menjaju u pravilnim vremenskim razmacima. Sledeće osmatranje Sunca planiram čim mi se malo zaleče opekline od Sunca na vratu i rukama.

Eto, Jack Newton kao i drugi pisci knjiga i članaka o posmatranju Sunca upozoravaju na opasnost od posmatranja Sunca kroz filtere na okularima i na opasnost od osmatranja bez adekvatne zaštite, a niko ne spominje opasnost i zaštitu od opeklina na koži.

A možda je to bila osveta Sunca što sam ga se bio odrekao tako brzo.....

A kasnije tog dana sam dobio e-letter od S&T magazina u kome piše o toj velikoj pegi na Suncu. Ta velika pega se vidi na fotografijama od kojih je jedna fotografija propuštena kroz "filter" što je dovelo do izražaja umbru te velike Sunčeve pege.

(jul 2003.)

vrh