Skoro tri nedelje nakon Venerinog tranzita, napokon sam našao malo slobodnog vremena da pogledam kroz teleskop.

Siniša Lavrnja vandergraaf@sympatico.ca

Imao sam na raspolaganju nešto više od jednog sata pre zalaska Sunca pa sam postavio samo refraktor sa filterom "bele svetlosti", nadajući se da ću videti dosta aktivnih regiona na Suncu nakon čega bih eventualno izneo i H-alpha teleskop.

Na samom Sunčevom disku se nije mnogo šta videlo, osim par veoma malih pega dok je samo jedna veća pega bila na skoro samoj ivici diska.

I pored tog obeshrabrujućeg pogleda ipak sam odlučio da iznesem i H-alpha teleskop, i to više iz znatizelje da vidim koliko ću detalja i aktivnosti na Suncu videti kroz ovaj filter.

Prvi pogled kroz 25 mm okular je prevazisao i moja najveća nadanja. Ceo disk Sunca je bio pun protuberanci u tolikom broju da ih do sada jos nisam toliko video.

Jedna izuzetno velika protuberanca je bila skoro potpuno odvojena od diska i posebno mi je privlačila pažnju. To je bila najveća protuberanca koju sam do sada video.

Na brzinu sam doneo digitalnu kameru i načinio svega pet snimaka kada sam uočio da više nema mesta za snimanje na kameri. Kako nisam imao mnogo vremena, ostavio sam kameru sa strane i načinio nekoliko grubih skica pre nego što je Sunce zašlo i nestalo iz mog vidika.

Nakon ovog osmatranja napokon sam nabavio adapter za postavljanje H-alpha teleskopa na montažu. Do sada sam bio primoran da postavim taj teleskop kao Piggy-back na veći refraktor, ali sada više ne zavisim od toga.

Takođe poučen ovim iskustvom od sada više ne osmotram Sunce prvo kroz filter "bele svetlosti", a zatim kroz H-alpha, već obratno. Iako Sunce može izgledati statično i nezanimljivo kroz običan filter, H-alpha pokazuje koliko je Sunce čak i kada se nalazi u minimumu ciklusa još uvek izuzetno aktivna i dinamična zvezda.

Fotografije nisu prošle ni kroz nikakav kompjuterski program.

(jun 2004.)

vrh