|
ili "Kako početi..." nastavak
Konačno možemo da krenemo sa praktičnim radom. Za ovu vrstu fotografisanja su nam prikladni skoro sve vrste filmova: i dijapozitivi, i negativi u boji, i crno-beli, bez obzira na osetljivost. Za naše potrebe bi možda najviše odgovarali dijapozitivi, pošto su na njima, kada su korektno razvijeni, najuočljiviji rezultati i naše eventualne pogreške (nema naknadnih intervencija laboratorije kao kod izrade fotografija sa negativ-filmova, a »čitanje« direktno sa negativa zahteva prilično fotografsko iskustvo). No kako je sa druge strane rad sa dijapozitivima za širi krug amatera možda malo komplikovaniji (sve ih je manje na našem tržištu, još je manji broj laboratorija koje ih razvijaju, a i samo razvijanje je skuplje, mada, opet, ovde nema troškova izrade samih fotografija...), možda je bolje početi sa kolor negativ filmom, i to onim standardne osetljivosti (ISO100/21), koji inače koristimo za porodične snimke, pa ćemo na istom filmu moći da pravimo i svakodnevne zabeleške, ne čekajući da potrošimo film na snimke neba. Bitno je laboratoriji naglasiti da nam ne odbace deo filma koji se njima čini praznim, a za nas je od velikog značaja, čak i ako stvarno na tom snimku nismo ništa registrovali (loš je snimak samo onaj iz kojeg se ništa ne nauči). Za početak bi mogli da napravimo nekoliko proba snimajući prividnu rotaciju nebeske sfere. Jedan od načina je da stavimo fotoaparat na stativ, usmerimo objektiv fotoaparata ka Severnjači, pa ako se dovoljno smrklo, pri različitim otvorima blende i sa različitim dužinama ekspozicije napravimo nekoliko snimaka, recimo 1 – 2 – 5 – 15 – 60 minuta, i sve to lepo zabeležimo u naš notes (i blendu, i ekspoziciju, u koliko sati smo to sve radili, kakvo je vreme bilo, i odakle smo snimali...). Treba pribeležiti sve što nam se čini bitnim. Zgodno bi bilo na primer, jednu seriju snimaka napraviti iz grada, mada je to kod snimanja zvezda »neprijateljska« sredina, a drugu iz prirode, tako da nam nikakav jači izvor svetla nije u pravcu snimanja. Tako ćemo moći međusobno upoređivati kako snimke napravljene u gradu, tako i one gradske sa onima napravljenim izvan grada. Te snimke će laboratorija najverovatnije preskočiti u izradi kao neuspele, pa ćemo ih morati poručiti naknadno. Pored analize samih fotografija, vrlo je korisno pomoću neke lupe pregledati i sam film tražeći tragove zvezda, što će nam takođe pružiti neke korisne informacije. Važno je da pri izradi fotografija film bude što čišći od dlačica i prašine, koji su na ovakvim snimcima mnogo uočljiviji, a mogu biti i zamenjeni za zvezde. Prividnu rotaciju zvezdanog neba možemo zatim snimiti, na isti način, fotoaparatom usmerenim ka jugu, znači suprotno od prethodnog. Isto možemo ponoviti i u smeru istoka i zapada. I prema zenitu... Eto, već smo nakupili čitavu kolekciju fotografija, dovoljnu da možemo napraviti i malu, internu izložbu. Iz svih ovih snimaka ćemo naučiti i kako naša oprema funkcioniše, kako sve to beleži naš film, šta možemo očekivati od naše laboratorije (za najbolje rezultate se u laboratoriji morate izboriti), kako se na kojoj strani sveta prividno kreće nebo... Sve ovo, uz sve ove faktore snimanja, neće dati iste rezultate ako se ponovi u različita doba godine, na različitim lokacijama – bez obzira da li su one u gradu ili na različitim planinama, pri različitim meteorološkim uslovima... Kada steknemo dovoljno iskustava sa ovakvim fotografisnjem noćnog neba, možemo krenuti sa pravljenjem našeg »vrlo ličnog« atlasa zvezdanog neba, snimajući pojedina sazvežđa, kasnije ga aktuelizujući i uključivanjem u njega razna periodična događanja kao što su meteorski rojevi, pomračenja, opozicije planeta, komete... Sva ova iskustva će nam dobro doći i kasnije, ako se opredelimo za nabavku teleskopa sa nekim mehanizmom za praćenje zvezdanog neba čime ćemo zvezde dobijati kao tačkice, a ne kao crtice. Kad se malo oslobodite, treba se upustiti u slobodnija eksperimentisanja. Treba probati filmove i drugih proizvođača, različitih osetljivosti, ekspozicije varirati u rasponu od minimalnih do maksimalnih ekstrema... Ako vam mogućnosti to dopuštaju, testirajte i različite objektive... Kada krenete u avanturu noćnog snimanja neba, budite sigurni da ste na filmu, pre toga, napravili bar jedan »normalan« snimak, kako bi ljudi u laboratoriji, a i vi, znali kada počinje zvezdano nebo. Ovo je bitno da film posle ne bi bio sečen tamo gde ne treba. I evo kratkog rezimea prethodno iznetog: Vežbajte! Dok je eksperimentisanje isprobavanje nečeg novog, vežbanje je uhodavanje već poznatog. Učite! Saznajte više o onom što snimate, pa ćete znati kako da predvidite neke stvari i događaje. I konačno, najvažnije: izađite pod zvezdano nebo i snimajte! 1 2 (25.05.2005.)
|
||||||||||||||||||||||||||||
