Nataša Stanić natasast@astronomija.co.yu

Španija kao zemlja bogatog kulturnog nasleđa, duge istorije i brzog napretka, i astronomija kao nauka, same po sebi nose čarobna uzbuđenja. Ali priča o Zvezdanom oku Valensije je nešto više od toga...

Kliknite na sliku

Grad umetnosti i nauke, delo  poznatog arhitekte Kalatrave, čije je stvaralašvo inspirisano oblikom ljudskog tela. Levo je šetalište, ispred je nedovršena Palata  umetnosti, desno od nje planetarijum, a pored planetarijuma trospratna zgrada Muzeja nauke, prirode i rekreacije.

Park u Gradu umetnosti i nauke. Šetalištem koje vodi od Palate umetnosti i do Okeanografskog kompleksa (jednog od najvećih na svetu), prati vas miris lavande. Čelična bela mreža prekriva park štiteći vas od vrelog valensijskog sunca ali tako da vam mediteransko nebo ipak ne zakloni u potpunosti (red je da malo i pocrnite, kad ste već na dva kilometra od obale mora). Ispod parka nalazi se parking koji može da primi blizu hiljadu vozila, rezervisanih prvenstveno za posetioce kompleksa.

Jedan od najlepših planetarijuma na svetu, L’ Hemisferic. Sama konstrukcija ove palate podseća, po obliku, na ljudsko oko sa zenicom (loptastom kupolom u unutrašnjosti) i “kapcima” od stakala razapetih između srebrno čeličnih “zglobova” koji se podižu i spuštaju u ritmu dnevnog kretanja Sunca.

Ulaz u Muzej nauke, prirode i rekreacije. Ova trospratna zgrada potpuno futurističke arhitekture (u skladu sa ostatkom grada umetnosti i nauke) obuhvata prostor od fantastičnih 3000 kvadratnih metara. Da biste pogledali kakvi se sve eksponati ovde kriju potrebna vam je, pored dobre volje i strpljenja i izuzetno dobra fizička kondicija. Iako je ulaznica 12 evra, u vreme turističke sezone dnevna poseta dostiže i 1000 posetilaca).

Mesto za prijem učesnika XVII Konferencije Međunarodnog udruženja planetarijuma u svečanom holu Zvezdanog oka.

Detalj iz Muzeja nauke, prirode i rekreacije – maketa molekula DNK, visoka dvadesetak metara. Pored ovakvih fascinantnih postavki, nalaze se audio-vizuelna pomagala na kojima, kao na mini kompjuterima, možete pretraživati sve što vas zanima za dati eksponat.

Ulaz u podzemni akvarijum konstruisan je tako da svojim oblikom simbolizuje morske talase. U okanografskom kompleksu, na kraju “grada umetnosti i nauke” prošetaćete samim dnom okeana. U podzemnim akvarijumima (ima ih ukupno četiri) – tunelima oko vas plivaju ajkule, foke i drugi stanovnici Mediteranskog i severnog mora i Atlanskog okeana. Ništa manje uzbudljivo od 3D filmova u planetarijumu!

Vitražni lavirint, oslikan velikim brojem biljnih i životinjskih vrsta koje postoje, ili su postojale na našoj planeti.

Putovanje u budućnost još uvek nije ostvarivo – osim ako se ne zaputite uValensiju. Na primer početkom jula.

Članak preuzet iz:

U Valensijskom zalivu Mediteranskog mora (u oblasti od 10.763 kvadratna kilometra sa 263 gradića i sela i ukupno 2.154.322 stanovnika) leži grad treći po veličini u Španiji. Na njegovim ulicama i trgovima prošlost i budućnost se svakodnevno prepliću, što ga pored velikog broja belih peščanih plaža, blizine borovih šuma i močvara, čini veoma atraktivnim.

Grad večitog proleća (u oblasti koju su kolonizovala Iberijanska plemena, grčki i kartaginjanski trgovci sve do dolaska Rimljana 218. godine pre nove ere, za vreme vladavine Augusta Cesara 138. godine osnovan je gradVALENTIA), sa prosečnom godišnjom temperaturom iznad 18O C, vlažnošću oko 70% i više od 320 sunčanih dana u godini, pravi je magnet za turiste iz celog sveta.

Kažu da je zlatno doba Valensije XV-XVI vek za koji je karakterističan razvoj poljoprivrede, trgovine i industrijske proizvodnje (u to doba Valensijska oblast dominira Mediteranom), dok njeno kosmičko doba svakako počinje aprila 1998. godine sa prvim izgrađenim objektom u Gradu umetnosti i nauke (Art and Science City) – planetarijumom L ' Hemisferic. Pored planetarijuma, ovom veličanstvenom kompleksu pripadaju i Muzej nauke, prirode i rekreacije, Okeanografski muzej i Palata umetnosti (još uvek izgradnji).

Palata Umetnosti biće uskoro otvorena sa dvoranama za kongrese, koncerte, umetničke izložbe i razne druge tipove performansa.

Planetarijum budućnosti – 3D bioskop

Društveno ekonomski razvoj svake zemlje tesno je povezan sa njenim naučno-tehnološkim razvojem. Imajući to u vidu,mnoge zemlje zapadne Evrope ulažu značajno velika novčana sredstva u razvoj nauke i tehnike, i POSEBNO u popularizaciju nauke. Predstavljanje najnovijih naučnih istraživanja i rezultata kosmičkih misija široj društvenoj javnosti (Public outreach programs) smatra se veoma značajnim, kako za opštu kulturu jednog područja, tako i za povećanje zainteresovanosti mladih naraš taja za prirodne nauke.

Zvezdano oko Valensije, osim što predstavlja veliku turistič ku atrakciju, omogućiće vam da bar na trenutak (koji se, s obzirom na bogati kulturno-obrazovno-zabavni program, meri satima, pa i danima) upoznate mikro i makro kosmos u kome živite. (“Šta je čovek u prirodi? Ništa – u odnosu na beskonačnost, sve – u odnosu na ništa, sredina između ničega i svega.” –B.Paskal) U“Zvezdanom oku” prikazuju se, pored uobičajene projekcije

zvezdanog neba, i edukativni filmovi, razne animacije i simulacije, priče o dinosaurusima, koralnom grebenu i izumiranju šuma. Projekcija filmova se vrši digitalnim video sistemima (sa jednim ili dva “riblja oka”) u realnom vremenu tako da, umesto da gledate sliku na ravnom ekranu, gledate je na polusferi planetarijumske kupole prečnika 26 metara u čijem je središtu vaše oko (tzv. “full dome projection”). Kao da posmatrate sliku (tj. film) u tri dimenzije. Spuštate se na Mars u najnovijoj misiji rovera, putujete kroz pojas Saturnovih prstenova (povremeno u okno vaše svemirske kapsule udari neki “ kamičak”, čisto da vas prene iz iluzije da se to ne dešava u stvarnosti), napuštate Mlečni put, padate u akrecioni disk u blizini crne rupe... I sve to uz dobar muzič ki kolaž začinjen melodijama Mocarta i grupeQUEEN.Za neke projekcije potrebne su i 3Dnaočare, ali je efekat koji se na taj način postiže samo neznatno bolji (uz to i daleko zamorniji) od klasičnih “full dome” programa.

Laserski šou kombinuje se sa drugim projekcijama i poseban je užitak – kako za autore tako i za posmatrače. Slike sazvežđa i legende koje ih povezuju (na primer legenda o Perseju i Andromedi) oživljene su mnoštvom boja i zvukova. Labud je izveo (lasersku) baletsku tačku uz muziku Čajkovskog–inakraju, nakon što se poklonio publici kao pravi solista, ponovo raširio krila na mlečnoj traci letnjeg neba.

Jula 2004. godine u Gradu umetnosti i nauke održan je XVII svetski kongres planetarijuma (XVII International Planetarium Society Conference – IPS 2004), na kojem je prvi put predstavljen Beogradski planetarijum koji, poput samog kongresa, ima tradiciju od tri i po decenije.

Ovogodišnja Konferencija važi za jednu od najposećenijih u istoriji Međunarodnog udruženja planetariuma – iz 41 zemlje došlo je 330 učesnika. Nove tehnologije i rezultate istraživanja planetarijumskoj javnosti predstavili su vodeći stručnjaci NASA- e i ESA-e. Proizvođači planetarijumske opreme i filma (ZEISS, Konica Minolta, Evans and Sutherland, Sky Skan, Mirage 3D... i drugi) na Sajmu planetarijumske opreme prezentovali su svoje nove proizvode na sajamskim štandovima, u portabl planetarijumima u holu Muzeja nauke, prirode i rekreacije ili u velikoj sali L’ Hemisferic planetarijuma.

Direktori, predavači i tehnički operateri iz planetarijuma širom sveta pored toga što su svojim usmenim saopštenjima i predavanjima po pozivu predstavili rad svojih planetarijuma (mnogi od njih su novootvoreni – moderni digitalni planetarijumi) na workshop-ovima, panel-diskusijama i u svakoj pauzama između predavanja međusobno su razmenjivali kako iskustva, tako i viđenje svakodnevnih problema u radu sa posetiocima.

Koliko košta jedan moderan video sistem za male planetarijume (prečnika kupole do osam metara)? Treba reći samo da bi se mogao dobiti u zamenu za dva nova zglobna autobusa.Ada li je cena previsoka ili preniska za sva ona uzbuđenja koja bi prvi 3D bioskop na području bivše Jugoslavije doneo ljubiteljima astronomije, muzike, filma i dobre zabave – procenite sami.

Muzej nauke, prirode i rekreacije

Za vreme trajanja konferencije (od 5. do 9. jula 2004. godine) u lavirintu Muzeja nauke, prirode i rekreacije održavao se, pre svega Sajam planetarijumske opreme i pratećih pomagala. Bilo je 25 velikih štandova i desetak info-stolova sa reklamnim materijalom (knjige, brošure, CD-ovi...) od kojih je skoro svaki imao po jedan portabl planetarijum za demonstriranje filmova ili opreme. Pored sajma, u salama (bilo ih je desetak) se odvijao program predavanja po planu Konferencije koji je u vidu knjige podeljen svim učesnicima na otvaranju.

Usmena saopštenja bila suVelikoj sali - auditorijumu za oko 250 slušalaca (ukupno je bilo 19 predavanja ovog tipa od po 45 minuta), dok su kraća usmena saopštenja (bilo ih je 42 od po 20 minuta) raspoređivana po manjim učionicama (sa 50-tak mesta), a u holu ispred učionica prikazani su i p o s t e r i u č e s n i k a ( 1 2 postera).

Okeanografski muzej

Jedan od najvećih okeanografskih muzeja na svetu i najveći delfinarijum na svetu nalaze se takođe uValensijskom gradu umetnosti i nauke, na kilometar i po od planetarijuma i Muzeja nauke, prirode i rekreacije. Za učesnike konferencije IPS 2004 sa plavim identifikacionim kartonima (a to su bili predavač i i izlagači) ulaz je bio besplatan (inače je 20 Evra) – za one koji su uspeli da nađu vremena za ovu poludnevnu ekskurziju...

Utisci, kontakti, saradnja... Utisci? Kao sa putovanja u budućnost – a otići u ovakav grad i ovakvu zemlju iz Srbije, gde su nauka i umetnost na granici opstanka – može se zaista smatrati putovanjem u XXII vek..

Učlanjenjem Beogradskog planetarijuma u Evro-Mediteransko planetarijumsko udruženje i Međunarodno udruženje planetarijuma (sa ukupno 720 članova iz celog sveta) počela je saradnja sa planetarijumima u Atini i Čikagu, a planira se i intenztivna saradnja sa Novosadskim planetarijumom i nekoliko planetarijuma u Bugarskoj.

Trgovi, plaže i katedrale osmehnu vam se čim zakoračite u ovaj grad. A kada ga napuš tate, osećate da je samo grumen njegove topline, kreativnosti i duhovnosti dovoljan da vam ulije čvrstu veru i nadu da je tako nešto moguće i u Srbiji. Ne moramo imati zvezdano oko najlepše na svetu – bitno je samo da “progledamo”.

(02.11.2006.)

vrh