28.01.2007.
Nauka
Čeka li nas „sudnji dan”
Moguć veliki sunovrat
Umesto da uspori Zemlja će 21. decembra 2012.
ubrzati u najoštrijoj krivini oko Sunca, zbog čega će se na površini
pretumbati kontinenti
„Sudnji dan” biće 21. decembra 2012. ili koju godinu kasnije!
Izračunao ga je znalac mehaničkih pojava mr Slobodan Đorđević,
vodeći inženjer u istraživačkom odeljenju kompanije „Erbas” u
Hamburgu (Nemačka), koji proračunava čvrstinu buduće najveće
putničke letelice na svetu.
Za svoju dušu se, međutim, upustio u višegodišnje odgonetanje
Zemljine izdržljivosti, složenog mehaničkog ustrojstva koje će je
uskoro naglavce preokrenuti (uskoro će to objaviti u izdanju „Moći
knjige”). Planeta će izvesti veliki „magnetni salto” koji će joj,
kao kakav džinovski buldožer, preorati celu površinu. A šta će se
dogoditi s nama?
• Na kojim činjenicama zasnivate ovo
zastrašujuće predviđanje?
– Zamislite da u oštru krivinu velikom brzinom ulaze „formula 1”
i dvospratni autobus. Pretpostavljate da će se prvi izvući, a drugi
prevrnuti jer u ovom slučaju presuđuje oblik. Mehanički proračuni
pokazuju da je unutrašnje čvrsto jezgro Zemlje od stabilnog
elipsoidnog postalo nestabilno jajasto (ovalno), sa odstupanjem (ekscentricitet)
od 0,998. Uzrok tome je premoć većeg ekvatorskog gravitacionog
pritiska nad sve manjim centrifugalnim izobličenjem (deformacija)
jezgra, čija se ugaona brzina obrtanja ubrzano – smanjuje!
U proteklih vek i po Zemljino magnetno polje oslabilo je za deset
odsto, dinamo (unutrašnje jezgro) posustaje! Svake godine 21.
decembra ona ulazi u najoštriju krivinu (najbliža Suncu) ubrzavajući,
umesto da, kao svaki vozač, koči! A jezgro, nasuprot ovome, sužava,
a ne širi poprečni razmak između „svojih točkova” pružajući priliku
tzv. žiroskopskom momentu da ga vertikalno obrne za 180 stepeni.
Severni magnetni pol već je napustio Kanadu i napreduje ka Sibiru.
Prema zakonima mehanike, severni deo unutrašnjeg jezgra pada ničice
i istovremeno, zbog Koriolisovih sila, zanosi udesno. Da ne bi bio
bačen kao u džudou, sprečava ga viskoznim trenjem preostali stabilni
elipsoidni deo planete. Dokle?
Zemljino magnetno polje neće nestati, ali teži minimumu posle
kojeg treba da ojača. Očekuje se važan događaj kao podsticaj, a to
je naglo vertikalno okretanje unutrašnjeg jezgra i zakretanje cele
Zemljine kore za određeni ugao. U tom času magnetni polovi zamenjuju
mesta i, nažalost, smenjuju se dve civilizacije. Završava se i
26.000 godina dug precesioni ciklus. Najkritičnije je kada osa
Zemljine rotacije i osa ekliptike uđu u istu ravan, 21. decembra
svake godine, kada se stiču najradikalniji matematički, mehanički,
astronomski i posmatrački uslovi za veliki preokret. Ako poslednji
omane, jer prva tri to ne mogu, sledi samo jedno – odlaganje...
• Stiče se utisak da se uveliko pozivate na
Milutina Milankovića i još neke, iako ni jedan od njih nije ništa
slično nagovestio?
– Od srpskog velikana sam mnogo naučio, verujem nešto dogradio.
Pokušavam da osvetlim deo teorije Milutina Milankovića koji u
poslednje vreme izaziva sumnju u nekim naučnim krugovima, a tiče se
uslovljavanja ledenih doba. Slični su, ali ne isti, nagoveštaji u
radovima Čarlsa Hepguda, profesora na Kinovom državnom koledžu u Nju
Hempširu, koga je podržao Albert Ajnštajn. Zagovara se mogućnost
delimičnog zakretanja Zemljine kore u odnosu na „mirno” jezgro,
podstaknuto izraženim nagomilavanjem mase na površini. A sve dolazi
iz dubine. Udeo mase jezgra od 32,18 odsto lako može da pobudi nežnu
Zemljinu koru sa skromnim učešćem od svega 0,46 posto. Obrnuto ne
ide. Treptaj jedne dlake na ljudskoj glavi ne obara čoveka; njegov
pad, svakako, obara sve dlake!
• Svi veliki pomori desili su se, kako
objašnjavate, zbog povremenog nesklada u brzini okretanja Zemljinog
jezgra i ostalog omotača.
– Zemlja je nastanjiva kada je pet odsto bliža nego sada i 15
odsto dalja od Sunca. Obrtanje oko sebe omogućava život; da je samo
jedna strana stalno okrenuta zvezdi, bila bi pregrejana, a druga –
mračna i smrznuta. Kada se približava, izlaže nas opasnosti da
budemo ispečeni. Zahvaljujući opadanju ugaone brzine i jajastom
obliku jezgra, uz potporu žiroskopskog momenta, ona izvodi
vertikalni salto; menjajući smer rotacije, daje šansu Suncu da se
pojavi na zapadu. I počinje da se udaljava ka sledećem ledenom dobu.
Zbog porasta brzine ugaonog obrtanja jezgro zadobija nov, elipsoidni
oblik i mogućnost da novim vertikalnim saltom spreči da planeta
konačno napusti Sunčev sistem. U toku precesionog perioda od 26.000
godina Zemlja se udaljava i približava, lutajući od globalnog
zagrevanja do ledenog doba. Ali uvek ostaje u „životodavnom prstenu”
– sa udaljenošću koja je veća od Venerine, a manja od Marsove.
Ponaša se, u stvari, kao pouzdan peščani sat koji mora da se okrene
da bi nastavio da radi.
• Iz matematičkih proračuna proizilazi novi
potop, sličan Nojevom. Kada mu se nadati?
– Za, otprilike, 6.400 godina. Zbog naglog ugaonog ubrzanja
uvećane centrifugalne sile, odvući će vodu sa severa i juga ka
ekvatoru, na kome će „zauvek” nestati velike kopnene mase. Evropom
će duvati užasni severni vetrovi, uz „neviđene” vulkanske erupcije i
pomeranja Zemljine kore. Za razliku od prethodnog „pasivnog potopa”,
izazvanog naglim usporenjem, naredni će biti „aktivan”. Potopima
nisu potrebne nove količine vode: periodične promene ugaone brzine
određuju preraspodelu i nova pustošenja.
• Kako na živi svet utiče preokretanje
magnetnih polova, što su i neki drugi najavili?
– U vertikalnom zaokretu jezgro zahvata ogromne mase u dubini.
Razlika između ekvatorskog i polarnog poluprečnika od 21.400 metara
mora biti preuređena. Nimalo slučajno: to odslikava naglo izdizanje
jednih područja kore za desetak kilometara i spuštanje drugih isto
toliko. Setićete se da se ovo poklapa s najvišim planinama i
najvećim dubinama. Zamislite užasnu sliku kako se kilometarski visok
talas zemlje i kamenja iznenada izdiže, okićen bleštavim
eksplozijama jarko crvene lave i praćen nepodnošljivom rikom iz
Zemljine utrobe. Grozomorni vatreni pir kome nijedan holivudski
scenario nije dorastao. Dan kada Sunce i zvezde menjaju pravac
kretanja, kada nestaje jedna civilizacija, a magnetni polovi planete
razmene svoja mesta...
• Koliko smo blizu (ili daleko) od „Sudnjeg
dana”?
– To se očekuje 21. decembra 2012. godine ili, možda, kasnije.
• Protivite se preovlađujućem tumačenju
sveopšteg otopljenja, navodeći da je isključivi uzrok približavanje
i udaljavanje od Sunca?
– Šta mislite: da li je celishodno da civilizacije nastaju u
pesku (Mesopotamija, Egipat...)? Postoji odgovor: Zemlja je
prilazila Suncu preobražavajući idealne ekvatorijalne predele u
manje pogodne za život. A na severu, gde smo sada, bivalo je bolje.
Planeta se okretala malo brže pre 2000 godina nego sada... Moji
proračuni daju nove, veoma male, činioce sila privlačenja i
odbijanja Zemlje od Sunca, uzrokovane vlastitom rotacijom; one
deluju dugoročno i nisu obuhvaćene Njutnovim formulama. Zemlja se
približava Suncu, to je jedini razlog globalnog otopljenja. Uzrok
nisu raspršivači i ugljen-dioksid, već rastojanje od matične zvezde!
Stanko Stojiljković
[objavljeno: 28.01.2007.]
Izvor:
http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=18198
|
