5.11.2004.
Zvezde umiru u boji
Posle više od sedam decenija rada ispraćen „u penziju” naš
najveći teleskop, kao raritet kome su moćni računari i sateliti
došli glave
Dok je Beograd polako tonuo u poslednju oktobarsku noć, trebalo
je imati mnogo snalažljivosti da se, sledeći snop baterijske lampe,
kroz mračnu zvezdarsku šumu probijemo do jednog od paviljona
Astronomske opservatorije. U nevelikom zdanju koje je svoje najbolje
dane doživelo pre više od pet decenija, samo privremeno instaliran
je moćni MID teleskop od 16 inča koji, stručno rečeno, pripada
Šmit-Kasegrenovom tipu optičkog sistema. Njegovo primarno ogledalo
otvara put ka nebeskim telima i njihovim putanjama, daleko u
beskrajnim prostranstvima vasione.
Sa porodicom Protić-Benišek, čija već treća generacija stasava u
krugu Opservatorije, ulazimo u oronuli astrogeodetski paviljon, u
kojem je, kao čudesan kontrast, postavljen savremeni takozvani
fundamentalni instrument. Prostorija metalne konstrukcije podseća na
trup starog vojnog aviona, na kojoj se pomeranjem krova otvara
pogled ka noćnom nebu.
Nebeski „meni”
Od Vladimira Benišeka, unuka našeg uglednog astronoma dr Milorada
Protića, koji je daleke 1932. godine, kada je Opservatorija
otvorena, bio tek astronom-opservator kod čuvenog profesora
Vojislava Miškovića, prvog direktora „zvezdanog grada”, saznajemo
šta ovaj instrument američke proizvodnje može da „vidi”.
– MID je automatizovan instrument kojim se upravlja pomoću
računara, s bazom podataka za više od 140 hiljada objekata. Njime
posmatramo nebeska tela, zvezde, galaktičke i vangalaktičke objekte,
zatim mala tela Sunčevog sistema poput asteroida, kometa, prirodne
satelite velikih planeta kao što su Jupiter ili Saturn, a uskoro
ćemo pratiti i kretanje „kosmičkog đubreta”, odnosno ostatke
letelica i veštačkih satelita u orbiti Zemlje, što je veoma aktuelno
u svetu – kaže Benišek.
Dok laicima zavirivanje u beskrajna nebeska prostranstva izgleda
kao zanimljiva i pomalo misteriozna igra kojom upoznaju neke druge
svetove, za astronome ono ima sasvim drugačiji značaj. Posmatrajući
nebeska tela oni precizno utvrđuju njihove orbite, putanje oko
Sunca, ili još tačnije orbite ranije otkrivenih objekata. To čine
astrometrijskim merenjima koordinata nebeskih tela, daleko od
romantike i mističnosti. Podrazumeva se da je za pouzdanost merenja
neophodno tačno vreme, koje se u ovom slučaju obezbeđuje pomoću
sistema satelita u Zemljinoj orbiti (GPS) s preciznošću reda
veličine hiljaditog dela sekunde.
Za razliku od ranijih vremena, kada se kao detektor koristila
fotografska emulzija, savremeni uređaji poseduju CCD kamere mnogo
veće osetljivosti i višeg stepena korisnosti. Računar je taj koji
upravlja teleskopom, obrađuje i meri dobijene snimke.
Galaksije i magline
A ti snimci su posebna priča. U mrklom mraku nebeske kape vidi se
loptasto jato zvezda, poput gomilice belih kokica. Tu je i
prstenasta maglina M57, za laike jednostavnije nazvana umiruća
zvezda u sazvežđu Lire, elipsastog oblika okružena crvenom,
narandžastom i žutom bojom, galaksije udaljene milionima svetlosnih
godina, planetarne magline.
Nešto dublje u šumi Astronomske opservatorije, u najvećem
paviljonu, ispod kupole visoke petnaestak metara, na pokretnim
platformama, smešten je takozvani veliki refraktor, teleskop
ogromnih dimenzija, cevi duge deset metara. Godinama, čak od 1932.
bio je naš najveći teleskop, sa kojeg su poslednji snimci Saturna,
Venere, Marsa i mnogih drugih planeta i nebeskih tela sačinjeni pre
nekoliko meseci.
Sada je ovaj, nekada moćni, instrument, dobijen od Nemaca na ime
ratne odštete Kraljevini SHS, koji je služio generacijama astronoma
da proniknu u tajne vasione, u zasluženoj penziji, kao raritet kome
su moćni računari i sateliti došli glave, odnosno okulara.
Beograd, kao ni bilo koji veći grad, nije dobro mesto za
astronomske opservatorije. Zbog velikog svetlosnog zagađenja ne
pruža povoljne uslove za osmatranje noćnog neba i svih čudesa koja
se na njemu događaju. Zato će i MID uskoro naći novo utočište, neki
mirni proplanak, sa kojeg će svojim moćnim ogledalom „hvatati”
udaljena nebeska tela i sve druge poznate, a možda i nepoznate,
svemirske objekte.
Slobodanka Andrić
Foto: V. B. V Benišek |
